Изазови за српску дијаспору у Македонији

Директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором Славка Драшковић рекла је у Тетову да су највећи изазови са којима се Срби у Македонији суочавају тиха асимилација, слаб наталитет и заштита српског духовног и културног наслеђа.

Драшковићева је на Светосавској академији истакла да је важно инсистирати на спровођењу Међудржавног споразума Србије и Македоније о заштити националних заједница, Срба у Македонији и Македонаца у Србији.

"Политика Владе Србије према Србима у региону један је од стубова државне политике из економских, политичких и идентитетских разлога. Срби су у Македонији аутохтони народ који овде живи вековима", оценила је Драшковићева у саопштењу Канцеларије.

Стални изазови су и мањак средстава за ефикасно фунционисање и недостатак радног простора за кровне српске организације, а ту је и проблем немогућности исповедања вероисповести на чијем решавању треба заједно да раде обе државе, навела је директорка Канцеларије.

Драшковићева је додала да ће Канцеларија финансијски помагати пројекте Срба у Македонији, од националног значаја.

Посебно је нагласила потребу очувања српских историјских споменика на Кајмакчалану, Српског војничког гробља у Битољу, комплекса Зебрњак и Скоцивир и Кучевишта.

Како се наводи, Драшковићева се састала са представницима српске заједнице у Македонији из Скопља, Битоља, Куманова, Тетова, Кућевишта, Валандова, Прбиштипа, и поручила Србима у Македонији да буду јединствени.

"Молим вас да се држите заједно, да се ангажујете у раду вашег представничког тела, Скупштини дијаспоре и Срба у региону, као и на изменема Закона о дијаспори и Србима у региону", рекла је Драшковић.

Директорка Канцеларије борави у Македонији од 25. до 28. јануара, а у саопштењу се наводи да ће се састати у понедељак, 27. јануара са македонским званичницима како би разговарали о побољшању положаја српске заједнице.

Према попису становништва из 2002. године, у Македонији живи 36.000 Срба, углавном у Скопљу и Кумановској долини. У односу на попис из 1994. године, забележено је 8.000 мање припадника српског народа.

Према проценама српских асоцијација које се позивају на податке МУП-а Македоније да је у периоду од 1994. до 2002. године, Србима је додељено 17.000 држављанстава и Срба има више од 61.000, наводи се у саопштењу.