Успомена на страдале у Холокаусту

Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста у Београду је отворена изложба "Београдски Јевреји - Живот и Холокауст". Премијер Ивица Дачић поручио је да су корени предрасуда широм Европе дубоки и да се против њих мора борити тако што ће се радити на помирењу међу народима и заједничкој будућности.

Дачић је, отварајући изложбу у Историјском архиву Београда, поручио да нема срећне будућности ако њено стварање није утемељено на историјским поукама, а поука Међународног дана сећања на жртве Холокауста јесте да се против мржње и фашизма мора борити.

Започињући говор поруком "никад више", премијер Дачић је истакао да су Холокауст и други злочини нациста у Другом светском рату били највећи пораз човечанства у историји и подсетио да су уз Јевреје страдали Словени, Роми, политички неистомишљеници, хомосексуалци и многи други које је нацистички режим желео да уништи.

Подсетивши да су у Другом светском рату, уз Јевреје највише страдали Руси, Пољаци, Роми и Срби, Дачић је нагласио да се мора гајити успомена на све људе страдале у вихору тог рата, на преживеле и на њихове спасиоце.

"Никад више - то је порука коју морамо да упутимо свима, пре свега, деци и младима. Дан сећања нас обавезује да младе учимо антифашистичкој традицији како се зло не би поновило", рекао је Дачић, упозоривши на сталну опасност од ескалације мржње засноване на предрасудама.

Председник Савеза јеврејских општина Србије Рубен Фукс је говорећи на отварању изложбе подсетио да је пре нешто више од 70 година цео народ био осуђен да изгори на жртвенику људске лудости и потпуно искривљеног схватања света.

"Ово је изложба о свету који је сагорео у овом граду на том жртвенику. Схватити шта се догодило током Холокауста немогуће је без упознавања са оним што је уништено. Један од десет грађана Београда био је жртвован само зато што је био припадник једног народа", истакао је Фукс.

Према његовим речима, без поимања тога како је до зла дошло и како је оно припремљено и без схватања потпуне истине не може се очекивати да Холокауста довело буде уништено.

На отварању изложбе говорио је и амбасадор Израела у Србији Јозеф Леви и поручио да се широм бивше Југославије мора неговати сећање на јеврејске жртве у Другом светском рату.

Према његовим речима, Јевреји су били поносни на Србију и убијени су као српски Јевреји, а Београд је део јеврејског колективног и индивидуалног сећања.

"Треба да се сећамо њихових смрти, али и живота, због данашњег дијалога Јевреја и Срба", рекао је амбасадор Леви.

Директор Историјског архива Београда Драган Гачић објаснио је да је изложба "Београдски Јевреји - живот и Холокауст" приређена у оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста и својеврстан је подсетник на живот београдских Јевреја уочи и у освит Другог светског рата.

Јеврејска заједница у Београду први пут се у писаним документима помиње у турском попису становништва из 1560. године, а заједница, сконцентрисана претежно на Дорћолу, Други светски рат је дочекала са око 12.000 чланова.

За само две окупационе године, 1941. и 1942, јеврејска заједница је готово потпуно нестала, јер Холокауст је преживело само око хиљаду београдских Јевреја.

Изложба је конципирана у четири тематско-хронолошке целине: Јевреји у Београду, Ковитлац рата, Жртве и Успомене.