Захтеви за повраћај имовине још месец дана

Двогодишњи рок за подношење захтева за повраћај имовине одузете после Другог светског рата, истиче првог марта. До истека тог рока, према проценама Агенције за реституцију, биће поднето око 32.000 захтева.

"Наравили смо метод да се предмет формира по старом власнику, без обзира на то колико људи потражује - овде имамо 32.000 захтева, а заинтересованих лица ће бити преко 100.000", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Секулић је подсетио да Агенција не одбацује непотпуну документацију, али да је акт о одузимању неопходан да би се поступак водио.

"Сва друга документација ће бити допуњена у току потупка", додаје Секулић.

Секулић наглашава да је важно променити Закон о реституцији, а сматра да ће то бити могуће пошто Влади Србије доставе одговарајуће процене.

"У случају измене закона наш поступак би трајао још краће, где бисмо могли да окончамо поступак реституције за две до три године - то би значило да ће око 90 одсто случајева бити завршено", закључује Секулић.

Према његовим речима, свака земља, пре свега у окружењу, која је имала реституцију мењала је закон чак пет пута, будући да је то процес који траје.

Секулић је истакао и да је, када је реч о пољопривредном земљишту, шумама и шумском земљишту, могућа натуралана супституција, јер држава има довољене фондове да јој повраћај имовине не нанесе штету.

"Држава има око милион и по хектара шуме и шумског земљишта, а укупни захтеви су за сада око 30.000 хектара. Што се тога тиче, то држава не би осетила", прецизирао је директор Агенције за реституцију.

Када је реч о пољопривредном земљишту, Секулић је подвукао да су ту подаци различити - од 150.000 до скоро 400.000 хектара.

Навео је да се ради анализа економских ефеката враћања пољопривредног земљишта, и да су показатељи да би приходи државе од пореза на приватну имовину кад је пољопривредно земљиште у питању били већи од закупа који држава узима.

Коментаришући похвале које је на рад Агенције упутио известилац Европског парламента Јелко Кацин,Секулић је рекао да представнике ЕУ интересује, пре свега, да ли се закон једнако и без дискриминације примењује на све.