Какав ваздух удишемо?

У новој години удахнули смо чистији ваздух иако су крајем претходне мерања показала висок ниво загађења које се осетило широм Србије, нарочито у котлинама и индустријским градовима.

За разлику од слике крајем године, када је загађеност у неким местима била алармантна, најновија мерења показују да је ваздух умерено загађен у већини градова и насељених места у Србији. У Београду је ситуација, такође, задовољавајућа.

Грађани Бора кажу да им је кашаљ чест пратилац, док у Смедереву, како кажу, имају кошаву па понекад могу да уживају у чистијем ваздуху.

Ниска еколошка свест грађана, лош квалитет горива, застарела технологија у прозводњи само су неки од узрока загађења, а ваздушну слику погоршава и доба године.

"До краја грејног периода могу се очекивати епизоде са краткотрајним повећањем концентрације загађујућих материја и загађени ваздух. То се односи на урбане средине, и на средине где је доминантан саобраћај и локална ложишта", упозорава Тихомир Поповић из Агенције за заштиту животне средине.

Само на ужем подручју Београда има око 150 хиљада димњака. Ближе градском центру већа је загађеност, највише због густог саобраћаја. Ипак, надлежни тврде да за сада нема разлога за бригу.

Весна Слепчевић из Центра за хигијену и хуману екологију у Градском заводу каже да вредности показују да су индекси квалитета ваздуха задовољавајући, ако се посматра цела територија Београда и резултати са свих мерних места.

У тим ситуацијама хроничним болесницима, старима и деци лекари саветују да мање времена проводе напољу.

Истовремено, еколошки покрети предлажу да се вози мање, бирају уређаји који штеде енргију и производи који се рециклирају, као што чине грађани многих европских градова.