Како се постаје добар дебатер

Студенткиња треће године Факултета политичких наука Хелена Иванов проглашена је најбољим говорником на 34. светском дебатном првенству у Индији. Хелена и њен колега Стефан Сириџански пласирали су се у финале такмичења у категорији енглески као нематерњи језик. Хелена и Стефан су, гостујући у Дневнику РТС-а, оценили су да је у Србији све више младих и добрих дебатера. 

На такмичењу је учествовало око 400 тимова, а велика конкуренција је пред дебатере из Србије поставила тежак задатак. 

"За Светско дебатно првенство може се рећи да је олимпијада дебатовања. Било је много тимова из Израела, Холандије и Малезије, а то су најјаче дебатне заједнице у свету, па нам самим тим није било лако да стигнемо до финала, али заједничким радом и трудом то смо успели", каже Хелена Иванов.

На питање где се Србија налази на светској ранг-листи када је реч о дебатовању, Хелена каже да се положај земље знатно поправио након 2012. године, када је Србија била домаћин Светског универзитетског дебатног првенства.

"Све је више дебатних клубова по факултетима, средњим школама, па се самим тим стварају квалитетни дебатери, чиме Србија постаје прилично компететивна на тржишту дебате", сматра Хелена. 

Тема дебатера из Србије на такмичењу у Индији била је "Азиланти". За дебату која траје седам минута такмичари имају 15 минута да се припреме када сазнају шта им је тема и која им је позиција.

Дебати мора да претходи велико истраживање. Најважније је добро се спремити, а то се постиже читањем књига, новина, јер како кажу, што располажу већим бројем информација, боље ће се снаћи у дебати.

"Далеко више се цени квалитет аргументације, логика која стоји иза аргумената, мање стил. Важно је доћи до квалитетних примера", каже Стефан Сириџански.

Одговарајући на питање где све може да се примени вештина дебатовања, Хелена Иванов истиче да нам може бити корисна у свакодневном животу да сажмемо мисли и да велики број информација систематизујемо, тако што ћемо да се определимо за нешто или против нечега.

Сириџански сматра да му умеће у дебатовању може бити корисно у даљој каријери, јер како каже, планира да се бави академским радом или да буде новинар. 

О томе какви су српски политичари у дебати, Хелена каже да они често праве логичке грешке и позивају се на емоције и традицију.

"Међутим, политички дискурс се побољшава, али дебата би им свакако помогла да буду бољи", закључује Хелена Иванов.

Млади дебатери планирају да наставе са такмичењима. Чекају их надметања у Хрватској и Малезији, као и турнири широм Европе.