Колико бринемо о старима?

Божић је празник који се, по правилу, прославља у кругу породице. Ипак, доста људи нема ту привилегију. Они који су често запостављени су старији, а истраживања показују да је тзв. „ејџизам" један од најраспрострањенијих облика дискриминације. Посебно је тешко онима који живе сами, у удаљеним селима.

Слободан и Вера загазили су у девету деценију живота. И даље све могу без помоћи иако живот на селу није нимало лак. У Корбевцу у близини Врања - живе сами а деца и унуци их посећују колико могу. Не жале се и радују се свакој посети.

Слободан Николић каже да супруга и он имају пензије од по 10 хиљада динара месечно и воћњак, додајући да су осталу имовину поделили ћеркама.

У односу на оне који живе у селима стари у геронтолошким центрима имају више пажње и далеко активнији културни живот.

Јелица Грубач каже да сад има времена да ствара. "Сликам, имам феноменалних идеја. Правили смо честитке за Нову годину, цртамо на флашама и теглицима", додаје Грубачева.

Даринка Мучелица наводи да њена деца не могу да схвате да се свако јутро вежба тај-чи. Каже да се картају и играју шах.

Иако се каже да године доносе усамљеност - станари Дома на Вождовцу показују да то не мора да буде тако.

Живана Дамјановић истиче да јој је било потребно да се склони, јер, како каже, зна шта је младост.

"Нисам била у стању да све прихватим, а то је донела грнерацијска разлика. Потражила сам азил тамо где ми је све ближе. Мени је све добро, имамо радну терапију, одличан јавни живот", објашњава Дамјановићева.

Ипак четвртина старих у Србији, показују истраживања, сматра да су дискриминисани.

Богдана Опачић из Завода за проучавање културног развитка наводи да стари од млађих дискриминиацију првенствено осећају од младих, затим државе и на крају од здравственог система.

Последњи попис становништва показује да је готово милион и 400 хиљада грађана Србије прославило 60. рођендан, што је око 18 процената становништва.