Времеплов (8. јануар 2014)

Италијански истраживач, најпознатији европски средњовековни путник Марко Поло умро је на данашњи дан 1324. године. Ка Далеком истоку кренуо је у 17. години из Венеције 1271. Пропутовао је Месопотамију, Курдистан, Персију, Туран, Памир, Кинески Туркестан и Монголију и стигао у Пекинг 1275. Као први Европљанин прешао је преко Памира, Туркестана и Монголије. Од 1275. до 1292. пропутовао је готово целу Кину, а на повратку је од 1292. до 1295. путовао преко Индокине, данашње Индонезије, Сингапура, Индијског океана, Персије и Црног мора. Описао је своја путовања у Књизи о чудима света, објављеној 1298, касније названој Милион.

Италијански астроном, физичар и математичар Галилео Галилеј, оснивач механике као науке умро је 1642. године умро је. Хидростатску вагу пронашао је 1585. године, а 1589. формулисао је законе слободног пада тела под дејством силе теже и кретања по косој равни. Увео је појмове убрзања и инерције. Конструисао је астрономски дурбин, открио Орионову маглину, неравнине на Месецу, четири Јупитерова сателита (Ио, Европа, Ганимед и Калисто), Венерине фазе, пеге на Сунцу и констатовао да је Млечни Пут огроман скуп звезда. Залажући се за хелиоцентрични систем Николе Коперника и доказујући да је геоцентрични птоломејски систем заблуда, 1616. сукобио се с римокатоличком црквом. Суд инквизиције присилио га је да се одрекне тезе да се Земља окреће око Сунца. 

Амерички рок певач Елвис Арон Присли рођен је 1935. године. Присли, некрунисани "краљ рока", био је изузетно популаран педесетих година 20. века. Његов први снимак Heartbreak hotel, објављен 1956. године, избио је на прво место америчке и друго место британске топ листе, а у наредних годину дана већ је имао шест златних плоча. Нико до тада није певао тако "сирово и неукротиво". Био је то сјајни спој рока и блуза. Публика је лудела за хитовима Грубости, Велики дечко, Све је у реду мама, Бледи месец Кентакија. У току каријере продао је више од 150 милиона плоча и играо у 33 филма, углавном музичких, које су млади са одушевљењем гледали, а за које филмски критичари нису имали много хвале. Овај величанствени уметник, за собом је оставио неизбрисив траг најсјајније звезде, која је у прошлом веку сијала на музичком небу. И пре и после смрти, имитиран и копиран, Елвис је био и остао непревазиђени "краљ рокенрола". Присли је умро у Мемфису 1977. године.  

На данашњи дан 1971. године почео је први београдски филмски фестивал - ФЕСТ. Прво издање ФЕСТА одржано је од 8. до 16. јануара са главним програмом у Дому синдиката и у биоскопу "Козара", уз пратеће програме у Дому омладине, а садржај је у потпуности оправдао упечатљиви слоган - "Храбри нови свет". Почело је са култним филмом Роберта Алтмана М.A.S.H. наставило се пројекцијама остварења која представљају класику као што су "Одисеја у свемиру" Стенлија Кјубрика, "Коње убијају, зар не?" Сиднија Полака, "Сумрак богова" Лукина Висконтија, "Голи у седлу" Дениса Хопера, уз филмове и других славних аутора Луиса Буњуела, Ерика Ромера, Федерика Фелинија...  

1589. - Рођен Иван Џиво Гундулић, књижевник 

(Дубровник, 08. 01. 1589 - Дубровник, 08. 12. 1638)

1678. - Француски истраживач Робер Кавалије де ла Сал открио Нијагарине водопаде

1792. - У Бечу објављен први број листа "Славеносерпскије вједомости"

1807. - Београдски Горњи град ослобођен од Турака у Првом српском устанку

1859. - Рођен Костис Паламас, грчки књижевник
(Патрас, 08. 01. 1859 - Атина, 28. 02. 1943)

1873. - Рођена Јелена Петровић - Савоја, ћерка црногорског краља Николе, италијанска краљица
(Цетиње, 08. 01. 1873 - Монпеље, 28. 11. 1952)

1887. - Штампан први спортски лист у Србији "Велосипедски лист"

1896. - Умро Пол Верлен, француски књижевник
(Мец, 30. 03. 1844 - Париз, 08. 01. 1896)

1904. - Умро Феликс Каниц, аустријски археолог, историчар, етнолог, путописац и картограф
(Будимпешта, 02. 08. 1829 - Беч, 08. 01. 1904)

1910. - Рођена Галина Уланова, руска балерина
(Петроград, 08. 01. 1910 - Москва, 21. 03. 1998)

1918. - Амерички председник Вудро Вилсон пред Конгресом представио 14 тачака програма светског мира након Првог светског рата

1939. - Рођена Каролина Херера, венецуеланска модна креаторка

(Каракас, 08. 01. 1939)

1941. - Умро Роберт Баден-Пауел, британски генерал-мајор, оснивач покрета скаута, унук Роберта Стивенсона, пионира железнице
(Лондон, 22. 02. 1857 - Нијери, 08. 01. 1941)

1942. - Рођен Стивен Хокинг, британски физичар и математичар
(Оксфорд, 08. 01. 1942)

1947. - Рођен Дејвид Боуви (Дејвид Роберт Џонс), енглески рок - певач
(Брикстон, 08. 01. 1947)

1949. - Рођен Милан Цаци Михаиловић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Београд, 08. 01. 1949)

1951. - Умро Војдан Чернодрински, драмски писац, глумац и режисер, оснивач македонског театра
(Селце-Жупа, 15. 01. 1875 - Софија, 08. 01. 1951)

1956. - Рођена Санда Рашковић - Ивић, психијатар, потпредседник Демократске странке Србије, председник Координационог центра за Косово и Метохију, дипломата
(Загреб, 08. 01. 1956)

1967. - Умро Збигњев Цибулски, пољски позоришни, филмски и ТВ глумац
(Књазе, 03. 11. 1927 - Вроцлав, 08. 01. 1967)

1976. - Умро Чу Ен Лај, кинески политичар, дипломата и државник 

(Шоал - синг, 1898 - Пекинг, 08. 01. 1976)

1993. - Умро Неца Јованов, социолог
(Меленци, 20. 09. 1928 - Београд, 08. 01. 1993)

1996. - Умро Франсоа Митеран, француски политичар и државник, председник Француске републике
(Жарнак, 26. 10. 1916 - Париз, 08. 01. 1996)

2002. - Умро Александар Михајлович Прохоров, руски физичар, изумитељ ласера, нобеловац
(Атертон, 11. 07. 1916 - Москва, 08. 01. 2002)

2005. - Умрла Ирма Флис, новинар и филмски критичар Радио Београда
(Горица, 09. 12. 1925 - Љубљана, 08. 01. 2005)

2006. - Умро Богдан Брукнер, археолог, академик
(Загреб, 13. 05. 1931 - Нови Сад, 08. 01. 2006)

2007. - Умро Иван Максимовић, правник, професор Универзитета у Београду, председник Савеза економиста Србије, академик
(Београд, 21. 04. 1924 - Београд, 08. 01. 2007)

2009. - Умрла Љубица-Цуца Сокић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик
(Битољ, 09. 12. 1914 - Београд, 08. 01. 2009)

2011. - Умро Јиржи Динстбир, чехословачки новинар, политичар и дипломата, дисидент, један од вођа "плишане револуције", известилац за људска права у бившој Југославији
(Кладно, 20. 04. 1937 - Праг, 08. 01. 2011)