Четвртина људи на граници сиромаштва

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да је скоро четвртина становништва Србије изложена ризику од сиромаштва.

Вукмировић је прецизирао да је анкета о стопи ризика од сиромаштва, која је у Србији први пут рађена за 2012, показала да 24,6 одсто становништва није нужно сиромашно, већ да постоји већи ризик да то постану.

То је лошије него, на пример у Грчкој. Посебно су угрожени млађи од 18. године, а изненађење је да најмањи ризик прати старије од 65 година и пензионере. Праг ризика је 13.680 динара месечно - они који имају мање од тога сматрају се сиромашнима.

Ризику од сиромаштва изложено је чак 30 одсто млађих од 18 година, а најмање старији од 65 година - 19,5 одсто.

По радном статусу најугроженији су незапослени - 50 одсто, а најмање угрожени запослени код послодавца - 6,4 одсто, док код самозапослених ова стопа износи 38,3 одсто.

Стопа ризика од сиромаштва код пензионера износи 14,5 одсто, навео је Вукмировић.

Завод за статистику бележи и смањење спољнотрговинског дефицита и раст бруто домаћег производа. Тај раст избориле су пољопривреда и индустрија док грађевинарство, услужне делатности и трговина бележе пад.

Индустријска производња бележи раст физичког обима од 6,3 одсто, док је вредност радова у грађевинарству опала за 27,9 одсто. Промет у трговини на мало бележи реални пад од 5,1 одсто, а промет у трговини на велико је у благом паду.

Вукмировић наводи да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-новембар износила је 24.167,7 милиона евра, што је 13,1 одсто више него у истом периоду 2012.

Да статистика открива све али да неупућенима не разјашњава много, говори податак о зарадама које су номинално веће него прошле године, готово шест одсто, а реално, мање, око два одсто.

У исто време регуларна запосленост је мања док неформална, без уговора, расте. Рачуница статистичара је да је сваки пети грађанин Србије без посла.