Шабић: Проблеми у заштити података остају

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић истакао је да се Србија суочава са великим бројем проблема у области заштите података о личности и да је због тога неопходан битно друкчији однос према тој области.

Шабић је, поводом пет година од почетка примене Закона о заштити података о личности, истакао да је неопходно да сви надлежни органи, посебно Влада и надлежна министарства, квалитативно измене свој однос према стању у области заштите података о личности.

Како је наведено у саопштењу, Шабић је истако да је нужан много активнији однос Владе Србије и парламента према стању у тој области, јер ће се у противном, због постојећих недостатака у правном поретку, али и недоследности приликом уношења нових решења у правни поредак, број случајева кршења Уставом и законом зајамчених људских права стално увећавати.

Наглашавајући да су, уз пуно уважавање објективних проблема, неки од пропуста несхватљиви, Шабић је навео да је број предмета Повереника у области заштите података о личности у 2013. години био је 2.200, што је за 50 одсто већи од броја предмета у 2012, а троструко већи него у 2011. години.

''Добро је што се то може објашњавати порастом свести грађана о њиховим правима и могућностима заштите, али није нимало добро што се у значајној мери мора објашњавати недостацима система и пропустима надлежних органа'', рекао је Шабић.

Како је наведено, и поред више упозорења Повереника на потребу радикалних измена или доношења новог закона о заштити података о личности, на том плану није учињено практично ништа.

Шабић је указао да је изостала реакција и на ''парцијалне'' иницијативе Повереника да Србији недостају законска решења у веома деликатним областима обраде личних података као што су видео надзор, биометрија, безбедносне провере, услед чега је обрада личних података у тим областима у веома значајном броју незаконита.

''Слично важи и за приступ подацима о електронској комуникацији грађана. Предлог од '14 мера' који су заједнички поднели Повереник и Заштитник грађана јесте добио вербалну подршку, али је од тих мера мало шта реализовано'', навео је Шабић.

Упозорио је и да више од три године након усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је постојала обавеза да то уради у року од три месеца, Влада није донела Акциони план за њено спровођење, па је Стратегија остала ''списак лепих жеља''.

''Ни пет година од почетка примене Закона влада није донела уредбу о заштити нарочито осетљивих података због чега је посебна законом зајамчена заштита нарочито осетљивих података великог броја лица различитих категорија такође остала само празна прокламација'', упозорио је Шабић.

Према његовим речима, услед тога у веома великом броју случајева обраде такозваних ''нарочито осетљивих података'' долази до повреде права грађана и то на, како каже, флагрантан начин и врло често од стране државних органа.