Времеплов (27. децембар 2013.)

Аустријски генерал и први војвода Српске Војводине Стеван Шупљикац умро је на данашњи дан 1848. године, у Панчеву. У аустријску војску ступио је 1805, а после стварања Илирских провинција 1809. прешао је у француску војску. Године 1812. учествовао је са 1. и 3. хрватским пуком, у саставу Француске армије у походу на Русију. Током рата против 1812, француски цар Наполеон Први одликовао га је за храброст орденом легије части. Поново је примљен у аустријску војску 1814. године. Учествовао је у борбама против италијанских револуционарних снага 1848, за време првог италијанског рата за уједињење. На Мајској скупштини Срба у Сремским Карловцима, 1. маја 1848, Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Шестог октобра постао је врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо умро. Сахрањен је у Крушедолу.

Славна немачка глумица Марлен Дитрих (Марија Магдалена фон Лос) рођена је у Фридрихштатпалацу 27. децембра 1901. године. Глумачку школу Макса Рајнхарта уписала је 1923. Као студент играла је у немим филмовима. Своју славну филмску каријеру започела је 1930. године, када је са редитељем фон Штернбергом снимила филм Плави анђео. Заједно одлазе у Холивуд, где настају филмови Мароко, Експрес за Шангај, Плава венера, Гримизна царица. Марлен снима и са најпознатијим америчким редитељима. Најбоља остварења дала је у филмовима Спољна политика, Ранч проклетих, Сведок оптужбе, Суђење у Нирнбергу. Последњи филм Жиголо снимила је 1958. године. Улогама у педесетак филмова запамћена као фатална заводница и вамп жена. Марлен Дитрих имала је и успешну певачку каријеру. Њени кабаретски наступи били су светска атракција. "Најлепша бака на свету" наступала је на позорницама Лас Вегаса, Њујорка, Париза, Рија, Сиднеја. Посебно поглавље у животу филмске диве била је њена антинацистичка активност. Одбила је позив Хитлера и Гебелса да се 1937. године врати у Немачку и постане "муза Трећег рајха". Америчко држављанство примила је 1939. године и за време рата наступала је за савезничке војнике. Одликована је "Медаљом слободе" и француском "Легијом части". Последње године живота Марлен је провела у Паризу. Написала је мемоаре "Узмите мој живот". У току 2002. године у Берлину је са више манифестација обележен век од рођења Марлен Дитрих. Приказана је и технички усавршена верзија Плавог анђела.

1571.- Рођен Јохан Кеплер, немачки астроном (Виртенберг, 27. 12. 1571 - Регенсбург, 15. 11. 1630)

1757.- Рођен Стефан Стратимировић, митрополит (Кулпин, 27. 12. 1757- Сремски Карловци, 23. 09. 1836)

1801.- Дахије освојиле Београд

1806.- Турци предали Београдску тврђаву српским устаницима у Првом српском устанку

1822.- Рођен Луј Пастер, француски хемичар и биолог (Доло, 27. 12. 1822 - Сен Клод, 28. 09. 1895)

1882.- Ступили на снагу Трговински уговор и Конзуларна конвенција између Краљевине Србије и САД

1929.- Рођен Владимир Стејин, професор Музичке школе "Мокрањац" и директор школе "Др Војислав Вучковић" у Београду (Гардиновци, 27. 12. 1929 - Београд, 29. 12. 2001)

1948.- Рођен Жерар Депардје, француски филмски глумац (Шатор, 27. 12. 1948)

1949.- Рођен Иван Вејвода, политиколог, извршни директор Балканског фонда за демократију (Београд, 27. 12. 1949)

1957.- Штампан први број листа Кекец

1958.- Одржана прва представа позоришта Дадов - "Градинар"

1972.- Умро Лестер Пирсон, канадски политичар и дипломата, нобеловац, председник Генералне скупштине УН (Торонто, 23. 04. 1897 - Отава, 27. 12. 1972)

1978.- Умро Хуари Бумедијен, алжирски официр, политичар и државник, председник Алжира (Гелма,23. 08. 1932 - Алжир, 27. 12. 1978)

1979.- Државни удар у Авганистану, свргнут и убијен председник Хафизулах Амин

2002.- Умро Хил Џорџ Рој, амерички филмски редитељ, добитник "Оскара" (Минеаполис, 20. 12. 1921 - Њујорк, 27. 12. 2002)

2003.- Умро Алан Бејтс, британски позоришни глумац (Алистри,17. 02. 1934 - Лондон, 27. 12. 2003)

2004.- Снажна експлозија на Млечном путу изазвала померање Месеца и пореметила Земљину атмосферу

2004.- Умрла Сузан Зонтаг (Розенблат), америчка књижевница (Њујорк,16. 01. 1933 - Њујорк, 27. 12. 2004)