Шта је изазвало удес код Шимановаца?

Узрок већине ланчаних судара, како кажу стручњаци, јесу пребрза вожња, недржање одстојања, слаба видљивост и жеља да се после застоја ухвати боља позиција за вожњу с мање гужве. У неким земљама ЕУ, чак 10 одсто погинулих у саобраћају страда у ланчаним сударима, у којима учествује и до 200 возила.

Најчешћи такви судари су у земљама без строгих ограничења брзине, као што је Немачка, и углавном се дешавају у време празника или продуженог викенда.

Један од кључних фактора за ланчани судар код Шимановаца било је чекање на граничном прелазу, јер после пет до седам сати стајања у колони возачи су били уморнији, него да су возили, сматрају стручњаци.

Када се после тога нађете сами на ауто-путу, почињете да потцењујете свој умор, али и прецењујете своје возачке квалитете.

Милан Вујанић са Саобраћајног факултета оцењује да у несрећи код Шимановаца било у питању то што људи нису довољно добро обучени за безбедну вожњу.

"Неки из незнања, а неки из неопрезности греше, а углавном је у питању незнање", сматра Вујанић.

Нико у колони није поштовао брзину која је прописана у зимским условима, а то је 60 километара на час. Сви су возили између 80 и 100. Растојање између возила било је само неколико метара.

Судски вештак из области саобраћаја Милан Божовић наводи да је зауставни пут за путничка возила при брзини од 100 километара на час око 100 метара, а да на мокром или клизавом коловозу тај засутвани траг може бити и 180 до 200 метара.

Још увек не постоји поуздан систем за безбедно обавештавање возача у случају магле, јер се и дисплеји изнад ауто-пута не виде када је магла густа.

Полиција својим присуством може утицати да се брзина смањи и возачи обавесте.

Ресорни министар још једном је упозорио да је стање наше путне мреже алармантно. Њено финансирање се налази у кризи, јер нема ни за основне потребе.

Србија је једина земља у региону и Европи која ни динар од акцизе за гориво не даје за одржавање путева.

"Покушаћемо да унапредимо систем. Немамо пара за такве ствари. Уколико сви буду дали неки свој допринос, нешто ћемо направити", каже министар саобраћаја Александар Антић.

Надлежни чине све да проточност граница буде већа, али то зависи и од других царина. На пример, прошле године на Батровцима и Хоргошу стране царине су контролисале пасоше свих транзитних туриста, њихове радне дозволе и дозвољени боравак у земљама ЕУ.

Нико није имао одвојене колоне за грађане ЕУ, транзитне туристе и домаће држављане. То је стварало гужве од шест до седам сати које су у највећој мери и узрок оваквих удеса, кажу стручњаци.