Алтернативне санкције у интересу друштва

Министар правде и државне управе Никола Селаковић рекао је да је од рада у јавном интересу у току прошле године друштвена заједница је имала корист од око 6,5 милиона динара, а држава је остварила уштеде од готово седам милиона динара.

Отварајући канцеларију за алтернативне санкције у Пожаревцу, осму по реду и једну од 15 колико треба да их буде у Србији до краја идуће године, Селаковић је позвао судије да изричу ту врсту алтернативне санкције када год је то могуће.

Министар је указао да казна рада у јавном интересу има вишеструке предности у односу на затворску казну јер доноси корист за друштво, уштеде у буџету, а далеко је делотворнија и по самог извршиоца кривичног дела И истакао да постоји тенденција за порастом броја те врсте санкција у односу на затворске казне.

Према његовим речима, Србија је на зачељу Европе када су у питању казне у јавном интересу јер данас има 10.221 лица у затворима, а свега 520 њих који служе казну у јавном интересу.

Министар је напоменуо да у Енглеској и Велсу број осуђеника који казну служе у затворима износи 86.000 док 230.000 њих ради у јавном интересу. Ситуација је слична И када је у питању ССведска у којој опет три четвртине осуђених , њих 15.000, ради у корист друштвене заједнице, а једна четвртина казну служи у затвору (5.000).

Селаковић је напоменуо да се казна рада у јавном интересу изриче за сва кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора и да је најпогоднија је за изрицање код кривичних дела из области саобраћаја, недозвољеног прикључивања на електромрежу, блаже облике ремећења јавног реда и мира.

Посебно је истакао питање ресоцијализације осуђеника, напомињући да казна рада у јаном интересу може много боље да утиче на осуђеника него да је казну служио у затвору.

Примена те врсте санкција почела 2009. године отварањем неопходних канцеларија, најпре у Београду, а касније у Новом Саду, Ваљеву, Крагујевцу, Суботици, Сомбору, Нишу, а од данас и у Пожаревцу и Смедереву.

Још једна канцеларија биће отворена у среду у Сремској Митровици, а већ наредне године биће отворено још пет канцеларија у седишту виших судова у Панчеву, Чачку, Лесковцу, Ужицу.

У канцеларијама за алтернативне санкције раде повереници задужени за надгледање спровођења казне рада у јавном интересу као и условне осуде са заштитним надзором.

Одлуком суда осуђени се шаље на рад углавном у месне заједнице, јавно-комунална предузећа, јавна предузећа, установе културе И установе за негу старих лица.

Од почетка примене алтернативних санкција у Србији 2009. године у јавном интересу је радило укупно 548 осуђених, од чега је 223 њих осуђено до децембра ове године, на ту казну.

Према закону, суд може да изрекне казну од највише 360 сати рада у јавном интересу и то за кривична дела за које је запрећена казна до три године затвора.