Обнова клиничких центара упркос проблемима

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је најпоноснија на то што је одблокирана реконструкција четири клиничка центра и што је побољшано снабдевање пацијената лековима упркос бројним проблемима. 

Уз напомену да су свих 128.000 запослених у здравсту њени сарадници и да грађани имају огроман тим када је здравље у питању, Ђукић Дејановић у интервјуу Танјугу рекла да је током мандата у Немањиној највише радила на томе да се одблокира реконструкција четири највећа клиничка центара у Србији, која су на то чекала пуних пет година.

Побољшано је и снабдевање пацијената лековима, тако што је изједначена позиција приватних апотека и оних у мрежи здравствених установа, јер је Фонд почео да склапа уговоре и са једним и са другим под истим условима, додала је министарка и навела да је подигнут и ниво здравствене заштите у домовима здравља и институцијама за јавно здравље које су биле "поприлично успаване".

"Рано откривање болести и превенција разбољевања, дакле подизање здравствене културе, јесу реални кораци које смо учинили, а један од приоритета којим смо се бавили је и борба против корупције, јер је перцеприја грађана да у здравству има корупције. Идентификовали смо места где је та кроупција и направили системске измене", истакла је Ђукић Дејановић.

Министарка је уверена и да ће поново увођење конкурса при запошљавању допринети смањењу корупције.

Неминовно је било осврнути се на владине мере за ублажавање последица економске кризе, које, поред осталог, предвиђају и забрану запошљавања у јавном сектору у наредне две године.

На питање да ли ће то утицати на запошљавање младих у здравству, министарка је одговорила да је запошљавање неминовност.

Говорећи о проблемима са којима се суочава српско здравство, министарка је истакла, пре свега, недостатак материјалних средстава.

"Када би сви који би требало да одвоје допринос за здравство заиста то и учинили, имали бисмо неупоредиво бољу ситуацију и то је први проблем. Други проблем је тај што је доста стручног кадра међу старијим лекарима који се приближавају пензији и то морамо поправити тако што ћемо их заменити младим лекарима унутар здравствених установа", рекла је Ђукић Дејановић.

Она је указала и да Србија спада у ретке земље која има 20 одсто немедицинског кадра у скоро свакој установи, а стандард је 10 одсто.

"Наш трећи велики проблeм је што нам домови здравља не остварују основни циљ, у њима би 70 до 80 одсто здравствених услуга требало да буде завршено, а највише око 30 одсто да иде у болнице и клиничке центре. Дакле, та подела рада, јачање институција и функционалности институција и њихово повезивање, такође је један од проблема", додала је Ђукић Дејановић.

Проблем који постоји дуго су и листе чекања и заказивања, а оне су, према речима министарке, форма која омогућава највећем броју грађана да дође по здравствену услугу која се не може тако лако остварити из многих разлога - нема довољно кадра, опреме или је у питању неки дуги објективни разлог.

Увођење електронског система

Прави увид у листе чекања не постоји, јер се неки грађани налазе у више здравствених установа на листама чекања по истој здравственој потреби, рекла је она и навела да ће увођење електронског система решити и тај проблем.

"Увођењем електронског система видећемо да је неко завршио својој обавезу и да више не треба да се налази на листи, због тога што грађани могу да добију заказан термин за, на пример 2022. годину, а не знамо да ли ће бити живи ни чланови стручних тимова ни сами грађани којима се заказује", ркла је министарка.

"То су апсурди и РФЗО се крајње озбиљно бави тим питањем да 2014. имамо јасне листе и увид за сваког на листи чекања", рекла је Ђукић Дејановић.

Када је реч о зрачној терапији, познато је да су апарати изузетно стари, а фреквентност оних који их користе огромна.

Министарка се осврнула и на питање проналажења стратешког партнера за Институт за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић Батут", подсетивши на оцену владе да не може појединац, ни министар, ни директор установе, да води врло деликатне разговоре са заинтересованим партнерима.

Координационо тело које је влада формирала је врло компетентно, додала је Ђукић Дејановић и навела да га чине министар привреде Саша Радуловић, министарка за животну средину Зорана Михајловић, те представник Министарства финансија.

"Координационо тело разговара са свим потенцијалним заинтересованим партнерима и преноси влади резултате тих разговора. За сада нисмо наишли на неког ко нам је предложио увећање асортимана производа, понуђачи су углавном нудили да складиштимо њихове лекове и вакцине и да их дистрибуирамо у регион, али то није наша амбиција. Наша амбиција је да Торлак буде значајна приоизводна национална институција и очиглено је да ћемо наставити разговоре", рекла је министарка.

За крај разговора поручила је да у 2014. години сви морају мало више да чувају своје здравље.

"То једини заиста ефикасан начин да будемо срећнији, веселији и успешнији", закључила је Ђукић Дејановић.