Читај ми!

Културна баштина Србије: Тара Национални парк, 2. део

На самом врху природних добара од националног значаја су национални паркови. Још 1872. године амерички Конгрес је својим актом прогласио Јелоустон националним парком. Тада је званично први пут употребљен овај термин. Први национални парк у Европи успоставила је Швајцарска заштитом Енгандина 1914. године.

Први национални парк у Србији, Фрушка гора, успостављен је 1960. године.

Тара је један од пет националних паркова Србије. Критеријуми за проглашење једног предела националним парком су веома строги, а поступак је сложен и траје по неколико година. Такав предео, пре свега, мора се одликовати већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутим предеоним одликама и културним наслеђем. Све то, и више од тога, чува и нуди национални парк Тара. Због својих изузетнх вредности, овај парк постао је познат и ван граница Србије.

Али, почеци заштите природе подручја које данас покрива Национални парк датирају још из 19. века. Кнез Милош Обреновић 1820. године издао наредбу о заштити шума на Тари. Године 1872. постављени су и први школовани шумари, а указом краља Александра Обреновића 1895. године основана је и Шумска управа са седиштем у Бајиној Башти.

Панчићева оморика је данас симбол Националног парка. Врста која је преживела ледено доба, и коју је после 20 година упорног трагања открио наш велики научник Јосиф Панчић 1879. године у селу Заовине. Екипа емисије обишла је ово село и камером забележила кућу и амбијент, где је Јосиф Панчић боравио током низа година. Ту смо открили и потомка попа Ђурића у чијој кући је Јосиф Панчић одседао и у чијој непосредној околини је први пут угледао нову врсту четинара до тада непознату у свету.

Симбол Таре и је и мрки медвед, строго заштићена врста, која данас привлачи многе љубитеље природе и ове животиње, спремне да сатима стоје у осматрачким кућицама надајући се да ће доживети сусрет са овом симпатичном зверком и да ће тај сусрет овековечити фотоапаратом. Гледаоци ове емисије имаће прилику да уживају у необичним кадровима из живота мрког медведа са Таре.

Емисија нас упознаје и са културноисторијским благом НП Тара, где ваља истаћи манастир Рачу, центар некадашње чувене Рачанске преписивачке школе, као и некрополу стећака у Перућцу. Чудесне лепоте и тајне кањона Дрине нису измакле нашој камери. Такође, гледаоце ћемо упознати и са садржајем два визиторска центра Националног парка Тара и многим другим вредностима, реткостима и лепотама.

Све то успели смо да снимимо и покажемо гледаоцима захваљујући нашим водичима, стручњацима НП Тара који данас стручно и посвећено, са огромном одговорношћу брину о овом нашем природном благу старајући се да га очувају и тако предају будућим нараштајима, а у исто време да благо Таре приближе посетиоцима из целог света. Јер, наше вредности, и природне и културноисторијске, ако се ваљано представе свету, могу бити својеврсни амбасадори Србије и могу послати најбољу поруку у свет о нама самима.

Уреник и аутор емисије о благу националног парка Тара је Милица Бајић Ђого, сниматељ Димитрије Хаџи Николић.

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи