Читај ми!

Метаморфозе: Ана Томовић

Лепа, нежна, тиха и суптилна редитељка Ана Томовић је од оних који у позоришту смело отварају најболнија питања која нас се дубокуо тичу . У професији је води страст према позоришту, осетљивост на савремени тренутак и лични редитељски печат.

Њене представе су учествовале на значајним домаћим, међународним и регионалним фестивалима: Стеријино позорје, БИТЕФ, МЕСС, Нова европска драма у Висбадену, Форум младих европских редитеља у позоришту Ла Мама у Њујорку...

Усавршавала се у Немачкој, радећи као асистенткиња на позоришним представама. Учествовала је на Интернационалном форуму младих позоришних стваралаца у Берлину. У Оберхаузену је режирала Шекспирове Ромеа и Јулију. У Ријеци 2017. године Бергманову Јесењу сонату, са Миром Фрлан у главној улози... и бројне представе у позориштима у Београду, Србији и региону.

Пуних седам година је радила у редакцији Билтена Битеф фестивала за који каже да је њена друга академија. Сарадница је на сценарију за филм Ничије дете редитеља Вука Ршумовића који је освојио преко тридесет међународних награда. Доценткиња је на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за позоришну режију. Ана Томовић има Стеријину награду, Награду Јоаким Вујић и бројна признања.

У свакој представи коју ради истражује нешто друго, и у формалном смислу и у раду са глумцима и кроз сваку представу изнова тражи свој позоришни језик. Са свим делима које ради настоји да оствари дубок интиман однос и да према томе тражи форму која највише одговара теми коју жели да пренесе. Класику увек режира из визуре овог времена. Њене представе Злочин и казна Достојевског у Југословенском драмском и Брехтова Мајка Храброст у Народном су изузетни примери класике на савремен начин. Каже да класици као што су Достојевски и Брехт не могу да се играју, они морају да се мисле.

У свему што ради трага за лепотом и радошћу, за суштином постојања, зато што верује да позориште пружа могућност потраге и могућност да се преиспита човек и његова суштина.

Такође верује да уметници треба својим радом да дају допринос да свет макар за нијансу буде бољи и да се велики егзистенцијални проблеми са којима се свакодневно суочавамо преиспитују, како бисмо их боље разумели и превазилазили.

Аутор и уредник Оливера Милошевић

Сниматељ Васко Васовић

Монтажа Јаков Пејов

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво