Траг у простору-Приче из Воденог насеља

Године 1341. назив је промењен у Берчан, који је крајем четрнаестог века уништен у најезди Турака, па се у петнаестом веку спомиње само као мало рибарско место.

У писаним документима Бездан се по први пут под данашњим именом, помиње 1579. године, као село са 10 породица. Данас се у Бездан може доћи са све четири стране света, али сваки пут се мора прећи мост, од највећег на Дунаву, до малих мостова на каналима, па се Бездан популарно назива "Водено насеље".

Статус "слободне и краљевске варошице", Бездан добија Повељом царице Марије Терезије 10. априла 1772. године, али и значајне привилегије које су њени житељи платили 1.010 форинти. Међу осталим правима Бездан је добио право на одржавање четири годишња вашара. На челу варошице био је Магистрат са 12 сенатора. Тада је насеобина бројала 400 кућа, а у њој су, поред пољопривредника и рибара, добре приходе остваривали и педесетак занатлија. Деветнаести век оставио је много тога што Бездан издваја од осталих села која окружују Сомбор.

Године 1854. почиње да се гради ''Шлајз'' или преводница на Дунаву. Данас је преводница под заштитом државе и налази се на мапи Индустријског наслеђа Европе. Али то није све. Бездан има и своју бању, еколошку учионицу "Барачка", пет лепо уређених викенд насеља, за све који желе да уживају у старинама етно кућу "Јелена", али и јединствену ткачницу, која датира из 1871. године и већ 140 година, на истим старим жакар разбојима тка најфинији свилени дамаст.

Бездански дамаст је данас производ са заштићеним географским пореклом, сертификатом старих заната, а разбоји су проглашени културним добром, под заштитом државе, а ткачница је индустријско наслеђе Европе у грани текстила.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић