субота, 11. мај 2024, 18:25

Квадратура круга: Призрен између вере и наде

У некадашњој српској престоници у којој су столовали цар Душан и цар Урош, до 1999. године живело је око 12.000 Срба. После погрома у јуну 1999. и у марту 2004. године у Призрену је остало свега 15 Срба.

„Никада нас, током историје, није било мање у овом граду” - каже владика рашко-призренски, господин Теодосије и додаје да све што је у Призрену подсећало на Србе, екстремисти и ненавидници препустили су пламену и рушењу са циљем да затру наше постојање, да Срба, не само да више нема у Призрену, него и да не помисле да икада више живе у овом граду.”

Град у коме су боравили и краљ Петар и сви српски патријарси

Ниједна од 15, углавном, средњовековних цркава није поштеђена 17. марта 2004. године у Призрену. Већина српских кућа у квартовима Поткаљаје, Поток мали, Поповој чаршији и Пантелији, у којима су углавном живели Срби, није поштеђена у мартовском погрому.

Град у коме су Срби неговали веру, у коме се чувала круна и у коме су бројни владари оставили своје трагове

Обновљено је 14 од 15 цркава и многе српске куће, али то није вратило Србе у овај град у коме су они оставили миленијумски траг.

Призрен између вере и наде

Још пре хиљаду година, тачније 1019. у Призрену је основана прва епископија. У овом граду своје задужбине оставили су цар Душан, краљ Вукашин, краљ Милутин и краљевић Марко.

Велика сеоба Срба, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића, кренула је управо из Призрена.

Призренски мост који спаја две стране исог града, који ће премостити све прилике и неприлике данашњице

У граду, који је током историје, називан српским Цариградом, краљ Петар Карађорђевић,1915. године је одржао последњу седницу владе у домовини на којој је донета одлука о повлачењу српске војске преко Албаније. Краљ Петар је тада оставио своју краљевску круну у Призрену, која је затрпана у Богословији, као завет повратка у отаџбину.

У Призренској богословији која је основана тачно пре 150 година и у време оснивања била једина школа на српском језику у целој тадашној турској царевини, школовала су се чак четири српска патријарха; Гаврило, Варнава, патријарах Павле и Иринеј који је био и професор и ректор Богословије „Свети Кирило и Методије” у Призрену.