Серија је осмишљена као играно-документарна, где нас кроз причу води један дечак по имену Миша. Миша има тетку и течу, научне раднике, и он са њима комуницира и поставља им разна питања. Иначе тетка и теча се због својих научних обавеза увек налазе негде далеко, у иностранству, али Мишу редовно чују и помажу му око разних недоумица.

У овој епизоди биће речи о видео играма. Сазнаћемо: како су настале видео игре? Како су прављене прве видео игре? Затим, која је најстарија игра, и која је прва најпознатија и најпопуларнија видео игра на свету?... Серија је намењена свим љубитељима ових наука.

У улози дечака је млад глумац Никола Малбаша, у улози тетке је Ивана Деспотовић а улогу тече тумачи Иван Томић.
Уреднице: Тања Чанић-Млађеновић и Александра Стојановић,
Редитељ: Никола Здравковић

У Салону Музеја савремене уметности отворена изложба "Геометрија празнине" Ане Кнежевић.

У Пароброду разговори о трећој књизи поезије "Кажи ми ко сам" позоришне редитељке Тање Мандић Ригонат.

Доделом награда најбољим ауторима свечано затворен 46. Салон архитектуре.

У Културном дневнику представљамо акциони филм Дејвида Лича "Каскадер" и водимо вас на Централну поставку 60. Бијенала у Венецији "Странци свуда".

уредница Маја Туцаковић

реализација Маја Мандић

монтажа Марко Крстевски

Због убиства, ухапшен је и оптужен У.Б., који је признао да је пуцао. Као млађем пунолетнику, запрећена му је казна затвора од 20 година.

Како данас живе та два места? Како памте ноћ када су у школском дворишту настрадали Милан, Кристина, Далибор, а на Равном Гају, поред фудбалског терена, Петар, Немања, Лазар, Марко, Александар и најмлађи Никола, који није имао ни пуних 15 година?

Зашто су породице настрадалих одлучиле да сведоче? Како чувају сећање на настрадале? Која питања постављају рањени? Зна ли јавност довољно, шта се и како десило? Ко су били момци и девојка старости од 15 до 25 година?

О томе, у документарном филму РТС-а "Они нису иницијали".

Аутор: Сања Драгићевић Бабић

Новинар: Ана Пендић Станковић

Сниматељи: Душко Перић, Горан Дамљановић

Монтажа: Јована Филиповић

Водитељ емисије је Јован Мемедовић.

Милица покушава да тренира али су јој сви тренери у љубавним проблемима, Аљоша долази да јој помогне. Филип инспирисан Хани добија идеју да постане музички продуцент. Искра након мамине посете покушава да буде поново другарица са холивудском звездом Џули. Теодора и Вања извлаче Симкета из депресије док се спремају за велику журку факултета.

"У клинчу 3"

У улози Аљоше појављује се млада музичка звезда Михајло Веруовић – Војаж. У серији играју и Никола Којо, Бранка Катић, Ђорђе Мишина, Анита Огњановић, Ивана Зечевић, Матија Илић, Марина Павловић, Филип Станковски, Милош Петровић, Светлана Цеца Бојковић, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Дугалић, Борка Томовић, Теодор Винчић, Бранко Перишић, Анастасиа Мандић, Владан Гајовић, Јово Максић, Наташа Марковић, Златија Оцокољић... У трећој сезони појачање глумачкој екипи доносе Невена Неранџић, Бојана Грегорић, Миодраг Радоњић, Ирфан Менсур и други.

"У клинчу 3"

По идеји Милоша Аврамовића и Аљоше Ћеранића, сценарио 3. сезоне потписују Иван Станчић, Ана Марковић, Бранислав Черњев, Милица Радојчић, Никола Ђоновић и Горан Старчевић. Редитељи су Небојша Радосављевић и Љубомир Божовић. Екипу серије чине и директори фотографије Бојана Андрић Ђорђевић и Страхиња Марковић, костимографи Милица Терзић и Ружица Буквић, шминка и фризура - Соња Визентанер и Милена Ристић, сценограф Дамјан Параносић, монтажери Никола Пурић и Матија Ђукановић, дизајнер звука Дане Влаисављевић и композитор Александар Ранђеловић. Директор серије је Павле Стевановић. Извршни продуценти испред куће Режим су Милош Аврамовић и Аљоша Ћеранић.

"У клинчу 3"

Уредница серије је Кристина Ђуковић, а делегат продукције Марија Берета.

"У клинчу 3"

Вања и Аљоша су у полицији, очеви Веља и Јаков морају да их извуку. Искра не може да издржи кривицу и покушава да прича са Попом. Симке покушава да реши случај и открије шта се тачно десило на журци. Филип је мега забринут, а Хани је мега инспирисана и пише песму за Филипа. Гига приморава Луну на свој план да се освети Филипу.

"У клинчу 3"

У улози Аљоше појављује се млада музичка звезда Михајло Веруовић – Војаж. У серији играју и Никола Којо, Бранка Катић, Ђорђе Мишина, Анита Огњановић, Ивана Зечевић, Матија Илић, Марина Павловић, Филип Станковски, Милош Петровић, Светлана Цеца Бојковић, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Дугалић, Борка Томовић, Теодор Винчић, Бранко Перишић, Анастасиа Мандић, Владан Гајовић, Јово Максић, Наташа Марковић, Златија Оцокољић... У трећој сезони појачање глумачкој екипи доносе Невена Неранџић, Бојана Грегорић, Миодраг Радоњић, Ирфан Менсур и други.

"У клинчу 3"

По идеји Милоша Аврамовића и Аљоше Ћеранића, сценарио 3. сезоне потписују Иван Станчић, Ана Марковић, Бранислав Черњев, Милица Радојчић, Никола Ђоновић и Горан Старчевић. Редитељи су Небојша Радосављевић и Љубомир Божовић. Екипу серије чине и директори фотографије Бојана Андрић Ђорђевић и Страхиња Марковић, костимографи Милица Терзић и Ружица Буквић, шминка и фризура - Соња Визентанер и Милена Ристић, сценограф Дамјан Параносић, монтажери Никола Пурић и Матија Ђукановић, дизајнер звука Дане Влаисављевић и композитор Александар Ранђеловић. Директор серије је Павле Стевановић. Извршни продуценти испред куће Режим су Милош Аврамовић и Аљоша Ћеранић.

"У клинчу 3"

Уредница серије је Кристина Ђуковић, а делегат продукције Марија Берета.

"У клинчу 3"

Поп лежи повређен на сцени факултета, Аљоша је главни осумњичени. Професор Жирко је принуђен да позове полицију. Теодора криви себе за сукоб, Симкету није јасно шта се догодило и покушава да скупи информације. Док Филип покушава да заштити Аљошу, Вања чује Искрину изјаву полицији и суочава се са њом…

"У клинчу 3"

У улози Аљоше појављује се млада музичка звезда Михајло Веруовић – Војаж. У серији играју и Никола Којо, Бранка Катић, Ђорђе Мишина, Анита Огњановић, Ивана Зечевић, Матија Илић, Марина Павловић, Филип Станковски, Милош Петровић, Светлана Цеца Бојковић, Сергеј Трифуновић, Теодора Драгићевић, Небојша Дугалић, Борка Томовић, Теодор Винчић, Бранко Перишић, Анастасиа Мандић, Владан Гајовић, Јово Максић, Наташа Марковић, Златија Оцокољић... У трећој сезони појачање глумачкој екипи доносе Невена Неранџић, Бојана Грегорић, Миодраг Радоњић, Ирфан Менсур и други.

"У клинчу 3"

По идеји Милоша Аврамовића и Аљоше Ћеранића, сценарио 3. сезоне потписују Иван Станчић, Ана Марковић, Бранислав Черњев, Милица Радојчић, Никола Ђоновић и Горан Старчевић. Редитељи су Небојша Радосављевић и Љубомир Божовић. Екипу серије чине и директори фотографије Бојана Андрић Ђорђевић и Страхиња Марковић, костимографи Милица Терзић и Ружица Буквић, шминка и фризура - Соња Визентанер и Милена Ристић, сценограф Дамјан Параносић, монтажери Никола Пурић и Матија Ђукановић, дизајнер звука Дане Влаисављевић и композитор Александар Ранђеловић. Директор серије је Павле Стевановић. Извршни продуценти испред куће Режим су Милош Аврамовић и Аљоша Ћеранић.

"У клинчу 3"

Уредница серије је Кристина Ђуковић, а делегат продукције Марија Берета.

"У клинчу 3"

Расписани локални избори у 66 локалних самоуправа и избори за одборнике у 17 општина Београда и 5 у Нишу.

Израел спреман за привремени прекид ватре у Појасу Газе за ослобађање мање од 40 талаца.

Ер Србија прЕвезла милионитог путника у овој години. Најављује проширење флоте, нове линије и погодности за путнике.

У Српској академији наука и уметности представљен комплетан препис „Душановог законика".

Сутра променљиво облачно са сунчаним интервалима. Температура до 23 степена.

Пре 70 година настала је њихова најчувенија песма „Ђелем, ђелем”, а идуће године навршава се пола века откако је та композиција званично проглашена химном свих Рома света. Та песма говори о прогону и страдању Рома у Другом светском рату. Речи те песме настале су међу Ромима који су били заточени у концентрационим логорима Независне државе Хрватске.

Суочени са свакодневним страдањима свог народа у тим логорима, Роми су се, од зла и смрти, бранили песмом.

Роми су вековима били народ без адресе, друм им је био једини дом, а небо једини кров.

И поред тога што су без своје државе и територије и поред вековних прогона, лутања и утапања у друге народе, Роми су и после хиљаду година таквог начина живота успели да сачувају свој језик, културу, обичаје и музику која је неодвојив део њиховог живота.

Осим у музици, Роми су оставили великог трага и у другим сферама уметности, у филму, позоришту и сликарству и у тим областима подарили велика имена од Чарлија Чаплина, Пикаса па до Јула Бринера.

О вековном битисању Рома на овим просторима, кроз причу о њиховој химни и музици, говори ново издање Квадратуре круга.

Уредник: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић

У Србији ништа не расте тако брзо као онлајн трговина. Прошле године на интернету је потрошено скоро милијарду евра. Ипак, у топ 5 интернет трговаца нема ниједне платформе која робу продаје искључиво онлајн, већ имају и класичну продавницу у којој се чак 93% робе плати кешом. Како је ковид, на интернету променио све? Зашто велики раст тржишта није пратио и велики раст профита онлајн трговаца? И зашто је виртуелни шверц ризичнији од оног на улици?

177 лекара је успело да на 2500 страница обједини и представи најважнија и неопходна сазнања из анестезији која имају упориште у ставовима савремене науке и која су потврђњна у клиничкој пракси. У емисији говоре проф. др Предраг Стевановић, Медицински факултету Универзитета у Београду, клинички асистент др Марина Бобош, др сц. мед. Ана Цветковић, клинички асистент др Ивана Петров, клинички асистент др Весна Стевановић, педијатријски анестезиолог, проф. др Дејан Стојаков, др Душка Игњатовић.

Екипа Редакције научног програма присуствовала је промоцији овог капиталног дела које предствља велики догађај за анестезиологију у Србији.

Уредник је Маријана Вук Мрђа

Монтажа Слободан Бајкић

Редитељ Драгица Гачић

У селу Криви Вир, где је и извориште Црног Тимока, уздиже се и огромна стена ка којој воде стазе младалачких доживљаја, али и трагичних љубавних прича.

Посетили смо и породицу Радосављевић из села Мали Извор, која од заборава чува и старе обичаје везане за пролеће и празнике, посебно у дане око Ђурђевдана. На двадесетак километара од Бољевца налази се село Подгорац у којем живе Власи. Они годинама чувају културу и традицију Влаха овог краја.

Разговарали смо и са Филипом Пањујеловићем који годинама проучава културу и традицију Влаха. Материјал сакупљен на терену објавио је у књизи Традиционална култура Влаха Црноречја. Чланови КУД-а Подгорац приказали су нам један од најстаријих обичајних обреда овог краја намењеног покојницима и објаснили зашто се и која народна кола играју том приликом.

Недалеко одатле, у брдима села Мали Извор, обишли смо мештане и њихове госте који су после четири деценије оживели обичај окупљања око старог дрвета, записа, на начин како су то вековима радили и њихови преци.

Обишли смо и један од туристичких драгуља овог краја – Боговинску пећину, где живе бројне заштићење животиње попут слепих мишева и псеудо шкорпија.

Због своје лепоте, нетакнуте природе и ретких биљних врста, Ртањ је од педесетих година прошлог века под заштитом Завода за заштиту природе.

Аутор емисије: Вера Јанковић- Раичевић
Директор фотографије: Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажа: Марија Анђелковић

Бачка Топола некада је била град занатлија. Четрдесетих година 20. века у граду су постојале чак 32 ковачке радионице. Једна од њих, ковачко – коларска радионица мађарске породице Егри данас је музеј у коме се налази збирка ковачког и коларског алата.

Аутор емисије је Биљана Ђогић

За њега је ово више од вештине, ово је прича о традицији и културној баштини.

Упознаћемо и хор Чешке беседе, који овде одржава своје пробе.

Аутор емисије је Бобан Трајковић

Водимо вас на “Црвено острво” аутобиографску причу о одрастању на Мадагаскару, редитеља Робина Кампија и говоримо о психолошком трилеру “Само нас двоје” са звездама француског филма Виржини Ефира и Мелвилом Попуом.

О љубавној причи “Изненада сами” из ракурса Ђорђа Бајића.

У “Премотавању” се подсећамо опуса великана француског филма Ерика Ромера.

У “Контраплану” са редитељем Кентеном Дипјеом чији најновији филм “Други чин” отвара 77. Кански фестивал.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Светлана Перовић, Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић.

Група пријатеља, пасионираних бициклиста је још 2013. основала прву еколошку курирску службу код нас. Обављају доставу бициклима, шире еколошке идеје и спроводе акције у жељи да развију еколошку свест и утабају стазу здравије и лепше будућности.

Етно-туризам доживљава процват последњих година. Посетили смо салаш у Таванкуту, једном од најатрактивнијих села у Војводини.

Колико је нешто лепо понекад нисмо ни свесни док не променимо визуру и сагледамо ствари из другог угла, на пример са џиновске клупе у Милану.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Монтажер: Јаков Кроња