Тениски рат полова

Мало је спортова у којима су се мушки и женски спортисти такмичили једни против других. Такозвана „борба полова", више је пута одржана у тенису. Док су поједини мечеви, попут оног у којем је Новак Ђоковић играо против На Ли, имали чисто егзибициони карактер, други дуели су представљали прави рат полова.

Сами почеци мушко-женских окршаја леже у борби да се женски тенис заслужи поштовање, макар приближно оном какав је имао мушки тенис. Особа која је почела „рат полова" бивши тениски број један, Боби Ригс.

Ригс је победник Вимблдона из 1939. године, док је 1942. године постао светски број један. Због рата можда није оставио дубљи траг у светском тенису, али свакако ће остати упамћен по признању да је велики новац зарађивао клађењем на себе на одређеним турнирима.

Амерички тенисер је по сопственом признању био мушки шовиниста са дугачким језиком. Након завршетка каријере без устручавања је говорио омаловажавајуће о женском тенису и то у време када су се тенисерке бориле да буду једнако плаћене као њихове мушке колеге.

Са 55 година, Ригс је осмислио начин да још зарађује од тениса. Он је јавно говорио да је женски тенис инфериоран и да најбоље светске тенисерке не би могле да га добију ни сада када је загазио у шесту деценију живота. Ригс је први изазвао Били Џин Кинг, једну од најбољих тенисерки на планети у том тренутку и великог борца за права жена.

Кингова је одбила изазов, али је уместо ње позив на окршај прихватила Маргарет Корт, и даље најбоља тенисерка свих времена. Кортова је те године већ освојила грен слемове и била је у сјајној форми. Иако 25 година млађа и у сјајној форми, Кортова није успела да победи Ригса. Штавише, није била ни близу тријумфа.

Меч је одигран 13. маја 1973. године, на Дан мајки у месту Рамона у Калифорнији. Ригс је играо искусно, користио нервозу Кортове, користио је дроп шотове и лобове да избаци противницу из равнотеже. На крају је Ригс без проблема меч добио резултатом 6:2, 6:1. Медији су дуел назвали „Масакр за Дан мајки", јер су очекивали далеко већи отопор, па чак и тријумф најбоље играчице на планети над пензионисаним шампионом.

Кортова је меч схватила као егзибицију и није ни слутила какве ће последице њен пораз имати за женски тенис, који је онда био предмет још већег ниподаштавања. Аустралијска тенисерка је зарадила 10.000 долара, али женски тенис се вратио неколико корака уназад, јер ако бивши времешни тенисер може да добије најбољу тенисерку на свету, онда је то значило да је и сам женски тенис обична шала.

Ипак, поједини медији касније су навели да је меч са Кортовом био само мамац за много већи плен. Ригс је желео да испровоцира Били Џин Кинг на „окршај полова", јер је Кингова била најватренији заговорник права жена, не само у спорту, већ уопште.

Кингова је тада имала 29 година и изузетне резултате иза себе. Ван терена успела је да окупи најбоље тенисерке и да заједничким притиском издејствује једнаке награде у мушкој и женској конкуренцији на многим турнирима. Кортова је можда била најбољи тенисер, али је круна морала да се скине Кинговој да би Ригс доказао своју теорију да је женски тенис заиста инфериоран.

Да би је изазвао Ригс је користио комбинацију шовинистичких увреда. Тако је једном приликом рекао: „Играћу са њом на шљаци, трави, дрвету, бетону, камену или на рошулама. Морамо да наставимо сада са овом причом око полова. Ја сам сада стручњак за жене".

Осим увреда, да би привукао Кортову, Ригс је успео да заинтересује и многе спонзоре, тако да су били спремни много већи хонорари за двоје тенисера. Победник меча добио би 100.000 долара, док би основни хонорар износио по 75.000 долара. Након што је Кингова пристала на меч, Ригс је наставио са увредама које су усијавале већ подгрејану атмосферу.

Тако је након пристанка Кингове Ригс рекао: „Рећу ћу вам зашто ћу победити. Она (Кингова) је жена, и оне немају психолошку стабилност", на шта је Кингова одговорила да је Ригс „кретен".

Другом приликом Ригс је навео: „Женама је место у спаваћој соби, кухињи, по том редоследу". Ни ту није био крај. Амерички тениски ветеран је и даље притискао противницу вербалним увредама рекавши: „Тенисерке играју само 25 одсто онога што играју мушкарци, зато би требало и да зарађују 25 одсто од онога што зараде тенисери". Ригс је медијима обећао да ће, ако изгуби меч, скочити са моста.

Медији наводе да се Ригс није ни трудио да се спреми за меч, већ је време проводио по журкама конзумирајући алкохол и водећи нездрав живот. Кингова је са друге стране рутунски тренирала јер се ионако налазила на туру.

Онда је дошао 20. семтембар 1973. године, када је заказана друга битка у великом „рату полова" у тенису. У хали Амстердом у Хјустону на трибинама се окупило више од 30.000 гледалаца, док је још 90 милиона људи широм света у директном преносу пратило окршај.

Противници су за овај меч имали посебну кореограгију, тако је Кингова у стилу Клеопатре до терена је донесена на лежаљци коју су носили „мушки робови", чланови атлетског тима. Боби Ригс је до терена дошао у рикши окружен лепотицама. Пред меч Кингова је Ригсу дала мало сквичеће прасе, док је Ригс узвратио поклонивши јој лизалицу на којој је писало „Sugar daddy".

Када је дошао онај најважнији део, сам меч, Ригс није био толико сигуран у себе. Кингова је меч схватила много озбиљније од Маргарет Корт и од почетка је играла одличан тенис. Први сет Кингова је добила резултатом 6:4, док је друга два добила резултатом 6:3.

Победом над Ригсом, Кингова је добила најважнију битку за женски тенис. Сама је признала да би пораз вратио женски тенис 50 година уназад. Чек од 100.000 долара Кинговој је уручио боксер Џорџ Форман. Након тријумфа над Ригсом, Били Џин Кинг је постала спортска звезда, многе фирме су јој понудиле уносне спонзорске уговоре. Ипак, важније од тога, Кингова је постала херој жена, пре свега оних које се баве спортом. Сама је неколико пута рекла да јој је победа над Ригсом најважнија у каријери.

Непосредно после меча појавиле су се и теорије да је Боби Ригс намерно изгубио меч, да би на тај начин отплатио коцкарске дугове мафији. Као повод за такво размишљање била је Ригсова прошлост. Још док је био активан играч он се на Вимблдону 1939. године кладио на себе и тада је зарадио више од 100.000 долара. Ипак ова теорија не само да никада није доказана већ је и одбачена од стране Ригсове породице која је навела да је Боби био у депресији месецима након меча.

Други који су критиковали меч навели су да победа Кингове над Ригсом не доказује квалитет женског тениса. Замерка је била донекле на месту, једна од најбољих светских тенисерки је само добила бившег тенисера који је у време одигравања меча имао 55 година. Без обзира на критике, победа Кингове над Ригсом заувек је променила погледе на жански тенис.

Ипак, ту се не завршавају тениски мушко-женски окршаји. Трећу битку у „рату полова" водили су Џими Конорс и Мартина Навратилова који су  1992. године, са 40 односно 35 година били тениски ветерани. Навратилову су претходно изазвали Џон Мекинро и Илие Настасе, али их је сматрала недостојним да одигра меч са њима. План промотера је да се Џими Конорс сусретне са тада најбољом тенисерком Моником Селеш, али на крају је одлучено да се „битка полова" води између Конорса и Навратилове.

За тај дуел смишљена су „хибридна правила" која су предвиђала да Конорс има право само на један сервис, док је Навратилова могла да гађа Конорсов део терена све до спољних линија које се користе у дубл мечевима. Конорс је дуел са Навратиловом назвао рат, док је тенисерка рекла да је то „борба два ега".

Сам меч није одушевио, имајући у виду да је обоје тенисера било нервозно и правило доста грешака. Навратилова је направила осам дуплих и 36 неизнуђених грешака, тако да је меч Конорс добио резултатом 7:5, 6:2. Хонорари за меч износили су по 650.000 долара док је победник, у овом случају Конорс, добио још пола милиона долара за победу.

Последња битка у „рату полова" одржана је 1998. године на Аустралијан опену. Сестре Вилијамс, Серена и Венус које су тада имале 18, односно 17 година, тек су тражиле своје место у тениском свету, али већ тада су имале велику дозу самоуверености да опробају тениске вештине против својих колега. Сестре су сматрале да би могле без проблема да савладају тенисере који су рангирани испод 200. места на АТП листи.

Није пуно требало да се организује незваничан меч, а част тенисера бранио је 203. на АТП листи, Карстен Барш. Немачки тенисер који је тада имао 31 годину није имао видљивије успехе на турнирима, а био је познат као страствени пушач и човек који је обожавао хладно пиво. Тренинг навике му нису биле на завидном нивоу, тако да је на турнирима имао мање више епизодну улогу.

Предвиђено је да Браш одигра по један сет са обе тенисерке и да тако покаже да ли су Вилијамсове спремне да изазову своје колеге. На терен број 12 Мелбурн парка Баршу је на црту прво стала Серена која је успела да освоји само један гем. Након тога своју срећу је опробала и Венус која је освојила само један гем више од своје сестре. Малтене анонимни тенисер успео је без проблема да у укупном резултату тријумфује са 6:1, 6:2.

Сестре Вилијамс су после тога признале да су прецениле своје способности и да би им више одговарао да су изабрале неког од противника који се на АТП листи налази негде око 350. места. Иронично, након Аустралијан опена, Браш је изгубио огроман број бодова и пао баш негде око 350. места, што је значило да је меч против Вилијамсових одигран недељу нада касније, оне би онда биле поражене, не од 203. него од много лошије рангираног тенисера.

Сам Браш је рекао да Вилијамсове не би могле да победе никога од првих 500 тенисера на АТП листи, већ да би евентуално могле тријумф да траже од играча који су рангирани испод 600. позиције. Ипак, он је рекао да сам меч са сестрама Вилијамс није био имао такмичарски карактер, већ да су сви уживали у мало јачем спарингу.

„Рат полова" се више није настављао. Егзибиционе мечеве играли су Новак Ђоковић и На Ли, Јоаким Ноа и Жастин Енан, али ти мечеви нису ни предвиђени да имају било какав такмичарски карактер.

Последњи изазов прошле године је упутио Енди Мареј који је на свом твитер профилу написао да би био спреман да одигра меч са Сереном Вилијамс.