Заборављају шта сам све урадила за Србију

Каријера Јелене Јанковић, од самог почетка, била је под лупом домаће јавности која је навикла и често врло неправедно захтевала успехе.

Њих је и било када је у питању некада најбоља играчица света, али не после 2010. године и полуфинала Ролан Гароса и победе у Индијан Велсу.

Од тада је игра тренутно 25. играчице света у великој мери била лимитирана повредама и разноразним пеховима, од којих ју је последња и спречила да помогне репрезентацији у Фед Купу против Словачке. Њен изостанак, иако очигледно оправдан, изазвао је бројне критике.

"Много сам разочарана због свега што се дешава после Фед купа, због разних изјава у појединим медијима. Зар је могуће да је све што сам урадила за репрезентацију у протеклих 12 година тако брзо заборављено. Колико пута сам повређена играла за своју земљу и није ми жао, али ми је тешко што се сада тако пише о мени", рекла је Јанковићева.

Питање које сви постављају јесте из ког разлога је уопште била на списку репрезентативки када је била повређена.

"На финалу Фед купа у Прагу сам рекла да се полако опраштам од репрезентације, али да ћу увек бити спремна да својим искуством допринесем и у било ком погледу помогнем тиму јер је то за мене увек морална обавеза. Зато сам сада тако урадила и много погрешила".

Све ово јој врло тешко пада.

"Испада да је најбоље било да сам одмах рекла да нећу да играм, уместо што сам желела да помогнем. Како је могуће да је тако брзо све заборављено што сам урадила у репрезентацији. Селектор ме је био позвао да својим искуством помогнем, али и он је знао да сам повређена, да сам на терапијама још од Мелбурна. Али предвиђања лекара су била обећавајућа, тако да су постојале реалне шансе да заиграм. На жалост није тако било. У петак, дан пре Фед купа, добила дозволу лекара да тренирам, а тада је било касно".

Јелена Генчић, тако сматра Јелена Јанковић, предњачи када су у питању необјективне и неосноване критике.

"Стално читам њене негативне коментаре који прелазе границу доброг укуса и постају увреде. На финалу у Прагу, када као једина тенисерка у историји добијам другу Награду срце за пожртвованост у Фед купу, госпођа Генчић каже за мене да се тако не игра за репрезентацију, а ја се распадам од повреда. Зар је нормално да у тренутку када ризикујем здравље због Србије, у тренутку када ми Светска тениска федерација одаје признање за пожртвованост, она каже да ја забушавам", закључује Јанковићева.