Токио 1964.

Најзначајнија светска спортска манифестација коначно је 1964. године одржана на азијском континенту. На 18. ОИ у Токију југословенски спортисти освојили су пет медаља (две златне, две сребрне, једну бронзану).

Традиционално пословни и вредни Јапанци уложили су у организацију 18. ОИ огромно знање и материјална средства, од којих је 2,7 милијарди долара уложено само у уређење Токија. 

Игре у "Земљи излазећег сунца" требало је да буду организоване још 1940, али је Међународни олимпијски комитет (МОК) био принуђен да их због неповољног историјског момента, односно Другог јапанско-кинеског рата 1937, одузме Токију и додели Хелсинкију, који није успео да их приреди због почетка Другог светског рата.

На 18. Играма, које су у програм уврстиле одбојку и џудо, Југославија је учествовала са 76 спортиста у девет спортова и освојила пет медаља - две златне, једну сребрну и две бронзане.

За "плаве" наступ у Токију био је најуспешнији до тада, с обзиром на то да су по броју трофеја изједначили рекорд са Игара у Амстердаму 1928, али су јапанске медаље биле "сјајније".

Прво златно одличје за југословенско рвање грчко римским стилом освојио је Бранислав Симић, а после 28. година, односно од медаље Леона Штукеља из Берлина 1936, Мирослав Церар донео је злато југословенској гимнастици и то на коњу са хватаљкама.

Сребро је припало ватерполистима, а бронзе Церару на вратилу и рвачу грчко-римским стилом Бранку Мартиновићу.

У историју игара фантастичним резултатима ушла је совјетска гимнастичарка Лариса Латињина са две златне, две сребрне и две бронзане медаље и на тај начин колекцију олимијских трофеја заокружила на рекордних 18 - девет златних, пет сребрних и четири бронзана. Рекорд Латињине до данас још није превазиђен.

Рекорди су се низали и на пливачким надметањима уз доминацију 18-годишњег Американца Дона Шоландера са освојене, до тада рекордне, четири златне медаље, уз три светска и један олимпијски рекорд.

Мађарском ватерполисти Деши Ђарматију припало је пето узастопно олимпијско одличје, а у Токију су се, освојивши треће олимпијско злато у континуитету, прославили и аустралијски пливач Дон Фрејзер - победник у трци на 100 метара слободним стилом, као и совјетски веслач Вјачеслав Иванов.

Етиопљанин Абебе Бикила постао је први олимпијац који је у маратону одбранио титулу и то након кратког опоравка од операције слепог црева. Интересантно је да је Бикила на свом првом победничком маратону у Риму, четири године раније, трчао бос, а у Токују су за њега направљене посебне патике у којима је истрчао једно од најбољих времена у историји олимпијских трка у најтежој атлетској дисциплини - 2.12,22 .

Поред спортских порука у духу олимпијског покрета, Јапан је свету те 1964. године са свечане церемоније отварања Игара послао и политичку, односно антиратну поруку - Олимпијски пламен упалио је Јошинори Сакаи рођен 6. августа 1945. у Хирошими, на дан када је на њу бачена атомска бомба.

Олимпијске игре у Токију од 10. до 24. октобра 1964. окупиле су у 19 спортова 5.151 олимпијца (678 жена) из 93 државе.

Спортови: водени спортови (пливање, скокови у воду, ватерполо), атлетика, бициклизам, бокс, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, мачевање, модерни петобој, одбојка, рвање, стрељаштво, фудбал, хокеј, џудо.

Преглед освојених медаља:
1. САД  36 - 26 - 28 (злато, сребро, бронза)
2. СССР  30 - 31 - 35
3. Јапан  16 - 5 - 8
4. Уједињени тим Немачке  10 - 22 - 18
5. Италија  10 - 10 - 7
6. Мађарска  10 - 7 - 5
7. Пољска  7 - 6 - 10
8. Аустралија  6 - 2 - 10
9. Чехославачка  5 - 6 - 3
10. Велика Британија  4 - 12 - 2
11. Бугарска  3 - 5 - 2
12. Финска  3 - 0 - 2
13. Нови Зеланд  3 - 0 - 2
14. Румунија  2 - 4 - 6
15. Холандија  2 - 4 - 4
16. Турска  2 - 3 - 1
17. Шведска  2 - 2 - 4
18. Данска  2 - 1 - 3
19. Југославија  2 - 1 - 2
20. Белгија  2 - 0 - 1
21. Француска  1 - 8 - 6
22. Канада  1 - 2 - 1
23. Швајцарска  1 - 2 - 1
24. Бахами  1 - 0 - 0
25. Етиопија  1 - 0 - 0
26. Индија  1 - 0 - 0
27. Кореја  0 - 2 - 1
28. Тринидад и Тобаго  0 - 1 - 2
29. Тунис  0 - 1 - 1
30. Аргентина  0 - 1 - 0
31. Куба  0 - 1 - 0
32. Пакистан  0 - 1 - 0
33. Филипини  0 - 1 - 0
34. Иран  0 - 0 - 2
35. Бразил  0 - 0 - 1
36. Гана  0 - 0 - 1
37. Ирска  0 - 0 - 1
38. Кенија  0 - 0 - 1
39. Мексико  0 - 0 - 1
40. Нигерија  0 - 0 - 1
41. Уругвај  0 - 0 - 1

Први пут олимпијске медаље освојили су такмичари из Туниса, Кеније и Нигерије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 01. новембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи