За спорт без насиља

Ана Косовац, шеф одсека за правне послове, хармонизацију прописа са правом ЕУ и међунардну сарадњу у Министарству омладине и спорта, рекла је да спорт пропагира фер-плеј, али да је под утицајем негативних ствари у друштву настало насиље, допинг и намештање утакмица.

"Ова област је важна за Србију и све више се ради на спречавању насиља. Тим Савета Европе посетио је Београд 2008. године и донео извештај са 22 препоруке, а касније је формиран Савет за спречавање насиља. Планирано је да у марту наредне године Београд буде домаћин Конвенције о намештању мечева", рекла је Косовац.

Већина грађана Србије је пристојна, није склона насиљу, али у друштву постоји око 10 одсто оних који подржавају тај облик понашња, показало је последње истраживање ЦЕСИД-а "Перцепција насиља у спорту"

"Око 700.000 хиљада људи је озбиљан број и истраживања су показала да је сваки 100. грађанин спреман да почини насиље. Држава мора да покаже чврст став према тих десет одсто грађана", упозорио је Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а.

Он је рекао да су то углавном десничарске и екстремно конзервативне организације.

"Изгубљени су пожељни друштвени модели и младима све чешће узори постају вође навијачких група, који имају подебљи досије у полицији. Занимљиво је да бављење спортом и посета спортским борилиштима немају везе са насиљем у спорту. Најчешће те групе нису ни заинтересоване за неку утакмицу", рекао је Вуковић.

Он је истакао да су лоши односи у породици и васпитање деце, као и незадовољство младих економском ситуацијом у земљи главни разлози за појаву насиља у спорту.

Дијана Фалони, шефица Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији рекла је да насиље у спорту није карактеристична појава само за Србију.

"Недавна истраживања у Немачкој показују да је у односу на прошлу годину насиље порасло за осам одсто, а то је податак који нас узнемирава. Насиље се помера са стадиона и све више постаје средство за остварење разних, па и политичких циљева. Реч је о сложеној појави која захтева да се предузму свеобухватне мере какао би био искорењен", навела је она.

Владимир Тодорић из Центра за нову политику сматра да је насиље у спорту најекстремнији вид насиља у друштву и да је од појаве првих навијачких група увек постојала повезаност са политичким структурама.

"Насиље на стадионима не настаје спонтано. Наш спорт, нарочито фудбал, јесте место где се преплићу политика, бизнис, криминал, медији и, наравно, младост ове земље. Недавни сукоб између две фракције једне навијачке групе нема везе са спортом, то је био типичан обрачун криминалних група", казао је Тодорић.

Он је додао да је држава још од 1990. године створила спечифичне групе навијача за остваривање сопствених циљева и идеја, који су добили протекције и избегавали да буду судски процесуирани.

"Да је тако, говори и велики број оптужница које чуче у фиокама, али то се мења у последње време. Вође навијача постају пример младима да је такво понашање пожељно у друштву и уколико се овај проблем не реши, може да буде искоришћен у екстремном облику", закључио је Тодорић.