Лица с ожиљцима

Дарси Такер је хокејашку каријеру окончао прошле године. Иако није познат као нежан играч, он је током 11-годишње каријере и примио по који ударац.

Џон Леклер каријеру у НХЛ лиги је окончао пре пет година. Овај стамени хокејаш је на ногама претрпео многе нокауте, а није постојала посекотина, или подлив на лицу који је могао да га спречи да настави меч.

Швеђанин Матс Сантин је још један хокејашки ветеран који се повукао 2009. године. Њега је у једном мечу 2000. године у чело погодио пак. Иако је носио маску са заштитом, повреду није могао да избегне. За успомену Снтин је добио 15 копчи.

Хокејаш Калгари Флејмса Робин Регер доживео је сличну ствар као Сантин. И њега је, на утакмици против Сент Луис блуза 2006. године, погодио пак, и оставио му "успомену" на лицу. Регер је имао срећу јер су центиметри недостајали да га ова "гумена плочица" погоди директно у око.

Један од играча чија слика можда и најбоље описује све кроз шта ће проћи професионални хокејаш је Боби Кларк. Легенда Филаделфија Флајерса, који је 15 сезоне, до 1984. године играо за овај тим, после многих битака на леду остао је без предњих зуба. Његов осмех сигурно није холивудски, али оставља утисак.

Широк осмех и златан зуб, гласи један од стихова познате песме коју изводи Ђорђе Балашевић. У случају бившег хокејаша Метјуа Барнабија, који се пензионисао 2007. године, овај стих би могао само незнатно да се промени и да гласи: "Широк осмех и сребрн зуб". Пуно пута овај играч је "пољубио" што ограду, што лед, и често су предњи зуби страдали. Да не би стално ишао код зубара Барнаби је дугорочно решио проблем кеца и двојке у својој вилици, и, уместо керамичких, поставио сребрне зубе.

Канађанин Тео Флири последњи меч у НХЛ лиги одиграо је 2003. године, али његово лице ће вечно памтити. Са расекотинама на јагодичној кости и носу, и оправданим изостанком једног дела зуба, овај хокејаш је више подсећао на боксера тешке категорије.

Ако неко мисли да је човек који је висок 193 центиметара и тежак 105 килограма неуништив, погрешио је. Када је хокеј у питању, и људске гормаде су подједнако рањиве као и ситнији играчи. То се види на примеру Вејна Примеја, који је после једног "закуцавања" противника лицем "скенирао" ограду од плексигласа. Резултат је очекива, поломљен нос, и неколико копчи.

Поцепана аркада је једна од најчешћих повреда после песничења, то најбоље знају хокејаши. Вејд Брокбанк је показао како изгледа играч који се покаже слабијим у "размењивању нежности" са бесним противником.

Иако за Канађане не важи да су чврсти момци, њихови хокејаши су једни од најчвршћих на планети. Иако изгледа озбиљно, ова повреда Канађанина Брендана Витија за њега је нешто што је за обичног човека ујед комарца.

У боксу се после оваквих повреда често прекине борба, али поцепана аркада и крв која липти је нешто нормално за момке који играју у НХЛ лиги. Тако је и Шин Донован, после једне повреде где је изгубио неколико деци крви, пребрисао лице и вратио се на лед.

Ерик Линдрос се опростио од хокеја 2007. године. За 13 сезона проведених у НХЛ лиги овај момак је доживео осам потреса мозга. Ово је само један од ожиљака овог неуништивог играча.

Ветеран Андреас Декел има 38 година, али и даље не намерава да "окачи клизаљке о клин". Овај Швеђанин се после каријере у НХЛ лиги вратио у домовину, где и даље игра. Док је играо за Отава сенаторсе, Декелово лице је имало страшан судар са оградом од плексигласа. Повреде које је задобио изгледале су као да се сударио са шлепером. Ипак, све заслуге за Декелово отечено лице припадају Канађанину Ерику Линдросу, који га је и закуцао за ограду.

Ова слика испод није неуспешан покушај пирсинга, већ повреда коју је у првом колу плеј-офа НХЛ лиге задобио тадашњи хокејаш Отава сенаторса Тод Вајт на мечу против Торонта.

Хокејаш Питсбург Пингвинса Сидни Крозби је са 24 године већ један од најбољих играча НХЛ лиге. Овај Канађанин је дебитовао са 18 година, када је на мечу против Чикаго Блекхокса први пут заиста осетио шта значи играти у овавком такмичењу, осетивши сопствену крв у устима.