Најконтроверзнији боксерски нокаути (први део)

Појавом нових спортова, ултимјт фајта, ММА и К1 турнира бокс полако али сигурно пада у други план. Велики боксерски шампиони су ушли у легенду, а ови нови никако не успевају да достигну њихову славу.

Овај племенити спорт кроз историју имао је борбе о којима се и даље прича. Ипак, постојали су окршаји који су, у најмању руку, били контраверзни, и шампиони који су на чудан начин долазили до титуле.

Један од првих мечева о којима се и данас прича, иако су сведоци одавно преминули, одиграо се далеке 1912. године. У борби за шампионску титулу у лакој категорији састали су се бранилац титуле Адолф Волгаст и изазивач Џо Риверс.

Овај дуел се завршио слично као у филму Роки, јер су се оба такмичара истовремено нокаутирала једно другог. После одбројавања од десет секунди судија Џек Велч је победу доделио Волгасту, који је, према његовим речима, бар покушао да устане.

Један од највећих и најатрактивнијих боксера свих времена Џек Демпси суверено је владао супертешком категоријом од 1919. со 1926. године. Ипак његова борба против Американца литванског порекла Џека Шаркија ушла је у боксерску историју по контраверзном нокауту.

Шарки је у једном тренутку меча спустио гард и пожалио се судији да је од Демпсија добио низак ударац, како би поједини спортски коментатори рекли "јужно од појаса".

Демпси је искористио спуштен гард противника и левицом закуцао Шарка, који је као пао као покошен. Имајући у виду да судија није прекидао меч док се Шарки жалио, Демпси је победио нокаутом.

Несрећни Шарк је учествовао у још једној контраверзној борби коју је неславно завршио. То је било на мечу против Макса Шмелинга 1930. године на стадиону Њујорк Јенкиса. Шарк је у четвртој рунди Шмелингу задао познати низак ударац "јужно од појаса", и аутоматски је дисквалификован од стране судије. Тако је Шмелинг постао једини шампион супертешке категорије који је титулу добио после дисквалификације противника.

Занимљиво је да је Шмелинг после имао прилично контраверзан живот. Овај шампион је за време рата служио у немачком Луфтвафеу а постао је и члан елитне јединице немачких падобранаца. Ипак, после рата се испоставило да је Шмелинг, кога су за време његове боксерске каријере називали Хитлеровом лутком, ризиковао живот да би спасао двоје јеврејске деце.

Када се гледа историја бокса нико не доводи у сумњу чињеницу да је Мухамед Али био најбољи борац свих времена. О његовим борбама све је речено. Ипак и велики Али је учествовао у мечу који је имао чудан завршетак. Када је у мају 1965. године Али, у реванш мечу, нокаутирао Сонија Листона многи су јавно говорили да је борба намештена.

Ретко ко је могао да верује да је Али кратким ударцем десне руке могао да нокаутира шампиона као што је Сони.

Када је Листон пао, Али се није повукао већ је трчкарао око обореног противника и прозивао га. Судија није ни бројао Листону, већ покушао да отера Алија у неутрални угао, а после је само пресудио да је меч завршен. Листон је додуше имао један бедан покушај да устане, али брзо је одустао.

Неколико година после меча Листон је признао једном америчком новинару да није ни био ударен када је пао на том мечу, али да није хтео да устане јер је је, како је рекао "Али био луд", а плашио се и муслимана који су у то врме јачали у Америци.

Контраверзну победу остварио је 1972. године панамски боксер лаке категорије Роберто Дуран познатији као "камене руке". Овај боксер је у мечу за титулу против Шкота Кена Бјукенена победио после ниског ударца.

Да ствар буде гора инцидент се десио по истеку 13. рунде након што је ударио гонг, када се судија умешао да раздвоји боксере. Шкотски борац је пао на конопце, и ухватио се за међуножје, не могавши да настави меч.

Судија, који није видео споран ударац победу је доделио Дурану. Руку на срце, већи део меча Дуран је био у предности, тако да није намерно лансирао овај низак ударац.

Тренери шкотског боксера оптуживали су Дурана да је коленом ударио Бјукенена у међуножје, али снимком се утврдило да то није истина.

До несрећног ударца је дошло када је судија покушао да стане између два боксера и скренуо ударац Дурана који је ишао ка телу Бјукенена. Ипак, контраврза остаје.

Дуран је учествовао у још једном бизарном мечу, у којем је он, после чудног завршетка, извукао дебљи крај. Овога пута у питању је био реванш меч у велтер категорији против Реја Шугера Леонарда. Дуран је у јуну 1980. године постао шампион ове категорије када је у мечу за титулу победио Леонарда. У новембру је уследио реванш.

Леонард се одлично спремио за тај меч, а то се одмах видело у рингу где је амерички боксер доминирао. До седме рунде Леонард је имао евидентну предност и само је чудо могло да се деси да Дуран преокрене меч.

Онда је после размене удараца у осмој рунди Дуран у једном тренутку само окренуо леђа и кренуо ка свом углу говоривши. "Не могу више". Дуран је после меча демантовао да је то рекао већ је нагласио да је говорио: "Нећу више да се борим са овим кловном", али мало ко је веровао у његову верзију.

Као разлог одустајања Дуран је навео стомачне грчеве, али је његов менаџер Карлос Елеста рекао да је његов клијент одустао јер га је било срамота какве је добио батине на том мечу.

Још један боксер који је на, најблаже речено, чудан начин дошао до титуле је тешкаш Мајкл Доукс, који је постао шампион у ВБА верзији победом над Мајком Вивером у децембру 1982. године.

Ипак, за победу Доукс може да се захвали и судији Џоију Куртису који је меч прекининуо после 63 секунде. Додуше Доукс је одмах на старту бацио Вивера на под, али овај се брзо опоравио у био је спреман да настави меч.

Доукс је затим још неколико пута замахнуо према противнику, а судија је мислио да Вивер не може да се брани и прекинуо је меч. Чак је и званични лекар на том мечу Доналд Ромео рекао да је судија погрешио и да је Вивер без проблема могао да настави борбу.

Ускоро наставак