Ове сезоне очекујте неочекивано

Када аутсајдери побеђују, они то раде на "холивудски начин". Када руки, то јест најнеискуснији играчи преузму одговорност на себе, сви остали се склањају у страну. Ништа није онако како је било до сада или како би требало да буде. И управо то је оно чему навијачи не могу да одоле.

Питсбург, прошлогодишњи учесник Супербоула и једна од најпопуларнијих и најтрофејнијих екипа од оснивања НФЛ лиге, ове године игра, у недостатку боље речи, млако. Екипа се, барем у новијој историји, одувек ослањала на готово беспрекорну дефанзивну линију, док је напад био у највећој мери на плећима робусног Бена Ротлисбергера.

Ове сезоне учинак Стилерса је половичан, по две победе и два  пораза, понајвише управо због неубедљивих игара популарног "Биг Бена". Занимљиво је да сада Ротлисбергер није притиснут приватним проблемима, као што је то био случај претходних година, када је напросто доминирао заједно са Хајнсом Вордом и Рашардом Менденхалом, који, такође, играју недопустиво лоше.

Примера ради, Менденхал је трчао само 111 јарди ове сезоне, односно нешто више од три јарда по поседу.

Наравно, отписати Питсбург већ сада из круга тимова који претендују да освоје Супербоул било би исувише наивно, али је јасно да много штошта мора да се промени у Граду челика.

Није можда незанимљива и чињеница да је Сан Франциско лидер своје конференције, док је прошлогодишњи освајач Сент Луис на последњој позицији. Позиција Ремса можда и не чуди када се има у виду какве партије пружа некадашња звезда Оклахома универзитета и званично најбољи руки прошле године Сем Бредфорд.

Такође, нико није очекивао да види Вашингтон Редскинсе ослабљене одласком сјајног "дифенсив енда" Алберта Хејнсворта у Њу Ингланд, на челној позицији Ен-Еф-Си Ист конференције.

Мало ко није чуо за излизану фразу: "Утакмица није готова док судија не свира крај". Ретко када је то било евидентно као ове године на теренима широм Америке.

Опет, и у овом сегменту владају Детроит Лајонси. На утакмици са Даласом, ове сезоне ионако трапавим, Детроит је успео да надокнади дефицит од 24 поена из треће четвртине и да утакмицу реши у своју корист резултатом 34:30. А све то дешавало се само недељу дана пошто су, иако су губили на полувремену резултатом 20:0, савладали Минесоту након продужетка.

Е, сад, шта је фасцинантно у вези са овим, поред очигледног, наравно. Детроит је овом серијом подвига постао прва екипа у НФЛ историји која је добила две утакмице заредом, након што су губили са 20 или више поена разлике. Чињеница да су обе победе дошле после утакмица у гостима само је шлаг на торти.

А рекорд који су Лајонси оборили био је стар ни мање ни више него седам дана. Поставила га је друга овосезонска сензација, екипа Бафала, која је на две утакмице са Оуклендом и Њу Ингландом сустизала предност од најмање 18 поена.

А да имамо осећај да присуствујемо нечему заиста посебном сведочи и повратак Сан Франциска на утакмици са Филаделфијом након заостатка од 20 поена.

Када се све ово преведе у статистику, изгледа овако: на 64 одигране утакмице у регуларној сезони, од укупно 256, на 15 мечева, што је скоро четвртина, тим који је губио са најмање десет поена разлике успео је да победи.

Чини се прикладним да сезона о чијој судбини су у једном тренутку одлучивале готово секунде, буде препуна преокрета и свега што њих прати.

Ове године у НФЛ лиги забележено је мање повреда него у истом периоду претходних сезона, што заиста јесте изненађујуће, али и подједнако охрабрујуће. Међутим, чињеница да је повређен велики број играча који чине окосницу својих екипа – неки од њих без наде у повратак на терен до краја сезоне – јесте алармантна.

Тако на терену нема Џамала Чарлса из Канзас ситија, вероватно најбољег "ранинг-бека" лиге, уз евентуално Криса Џонсона из Тенесија. Ту муке за Канзас сити и тренера Тода Хејлија не престају, јер у игру не могу ни Ерик Бери и Тони Моеаки.

Међу 130 играча на НФЛ листи повређених налази се и одлични Ариан Фостер из Хјустона, као и двојац "вајдрисивера" Доменик Хиксон из Њујорк џајантса и Маркиз Колстон из Њу Орлеанса.

Сваке сезоне, без изузетка, постоји одређени број руки играча који све оно што су приказивали на колеџ теренима једнако успешно пренесу и на НФЛ лигу. Њихов број варира, али по правилу није велики, пре свега због непропорцијалне разлике између професионалног и универзитетског фудбала.

Као што је већ речено, локаут није овогодишњој класи пружио једнаку прилику као неким претходним. Консензус је владао међу експертима да шансе да неки руки – па био он и добитник Хајзмен трофеја намењеног најбољем колеџ играчу Кем Њутон – направи нешто више у сезони којој смо сведоци, готово не постоје.

Међутим, само у четвртој недељи, рукији не само да су се нашли на терену, него су и бриљирали. Квортербек Енди Далтон и "вајдрисивер" Еј Џеј Грин донели су победу својим Синсинати бенгалсима, док је такође "вајдрисивер" из Атланте Џулио Џоунс освојио 127 јарди на мечу своје екипе са Сијетлом. Вреди споменути и Маркуса Гилкрајста који је прво пресекао пас, а затим и постигао "тачдаун" који је помогао у победи Сан Дијега над Мајамијем.

И наравно, немогуће је изоставити играча који је освојио Хајзмен трофеј након одиграних само 13 утакмица на колеџу, и играча који је био први пик на овогодишњем драфту.

Камерон Њутон је стигао у Каролину, екипу која је прошле године била убедљиво последња са само две победе, након што је освојио Би-Си-Ес шампионат са Оубурн универзитетом. И већ сада, јасно је да Каролина није иста са Њутоном и без њега у екипи. Њутон је у прве четири утакмице оборио чак седам руки рекорда, укључујући оне за највише бачених јарди на дебију у НФЛ лиги и највише бачених јарди на једној утакмици уопште.

Када се томе дода да је Њутон бацио, или сам постигао, три "тачдауна" у поразу своје екипе у Чикагу, није тешко закључити да би свако даље оспоравање тих младих играча било крајње илузорно.

Оно што је, такође, занимљиво у вези са овом сезоном јесте и промена правила. То није ретко у НФЛ лиги, али овога пута радило се о нечему за шта се сматрало да може да промени саму срж битног аспекта тог спорта.

Кикоф линија (место одакле екипа која се брани шутира лопту на половину противника) померена је са 30 на 35 јарди што ће, бар се тако сматрало, потпуно уништити иначе јако атрактивну игру специјалних тимова.

И поново, предвиђања нису била ништа ближе стварном стању ствари. Само у овим уводним недељама виђено је неколико феноменалних враћања лопте, која су се по правилу завршавала "тачдауном".

А ово је само почетак. Занимљиво је, али и подједнако очекивано, имајући у виду све до сада наведено, да је јако мали број стручњака у Америци који се усуђује да дâ било какве даље прогнозе, ма колико баналне оне биле.

Спорт често уме да се поигра са онима који се превише уздају у статистику и традицију, а то ове године јасно показује и НФЛ лига.

Уводне утакмице су прошле, испитивање снаге је завршено и од сада може бити само још боље, атрактивније и узбудљивије. То је бар извесно!