Спортске каријере на великом платну (други део)

Када су спортске каријере у питању мало ко би помислио да би спорт као што је голф могао да има своје хероје чија би прича била занимљива за Холивуд. Ипак, у филму The Greatest Game Ever Played, из 2005. године, описан је један меч који је променио историју голфа у Америци.

Захваљујући Тајгеру Вудсу, Америка је постала спортска велесила и у голфу, али почеци тог спорта на том континенту нису били нимало светли. Ко зна да ли би уопште и било неког попут Тајгера Вудса, да у првој половини прошлог века није било Френсиса Вимеа, који је назван и оцем аматерског голфа у Америци.

Виме је рођен 1893. године у месту Бруклин у Масачусетсу у сиромашној породици где је отац био емигрант из Канаде, док је мајка емигрирала из Ирске. И у то време, голф је био резервисан за богате, тако да ништа није наговештавало да би Виме могао да се прослави у томе.

Ипак, испуњење сна почело је када је породица купила кућу у Бруклину која се налазила преко пута кантри клуба који је поседовао терен за голф са 17 рупа. Са девет година, Виме се запослио у клубу као кеди (момак који голф-играчу носи штапове). Убрзо је Виме почео и сам да игра. Старе штапове је узео од брата, користио је лоптице које је налазио на терену и сам је усавршавао своју игру.

Виме је брзо запао за око осталим голферима у клубу, а убрзо је постао и јуниорски шампион у том спорту. Ипак, и поред талента, његов отац је био апсолутно против бављења голфом и саветовао је свом сину да почне да ради нешто корисно. Ипак, Виме је наставио да игра голф, а успео је да освоји и неколико турнира.

Управо та одлука на крају га је и увела у легенду. Виме је 1913. године, на наговор председника Америчке голф-федерације, узео учешће на Отвореном првенству Америке. Треба поменути да је Виме био близу одлуке да одустане од турнира, јер није могао да узме слободне дане код послодавца, али на крају је некако, ипак, успео да се избори да оде на турнир и задржи посао.

Иако је био аматер, он је успео да дође до самог краја, где је остао у конкуренцији са два Британца, Херијем Вардоном и Тедијем Рејом, који су сматрани најбољим голферима тог времена. У веома неизвесној партији, Виме је, на изненађење свих, изашао као победник.

Такав успех шокирао је све, посебно Британце који су доминирали у том спорту. То је било и први пут да неки аматер тријумфује на Отвореном првенству Америке. Борбу Вимеа са Вардоном и Рејом у то време пратио је и рекордан број навијача. После тријумфа Виме је постао херој нације. Занимљиво је да тај момак никад није хтео да пређе у професионалце, али му је одлуком Америчке голф-федерације додељен професионални статус.

У филму из 2005. године који у центар ставља легендарну причу са Отвореног првенства Амеруике, лик Вимеа тумачи Шаја Лебаф.

Филм Тhe Dale Earnhardt Story из 2004. године са Баријем Пепером у главној улози говори о животу једног од најбољих возача Наскара, Дејлу Ернхарту, који је трагично изгубио живот на трци у Дејтона Бичу 2001. године.

Ернхарт је рођен 1951. године у Канаполису (Северна Каролина), а љубав према тркама наследио је од оца Ралфа који је, такође, био возач. Иако отац није хтео да син крене његовим путем,  Дејла је било немогуће зауставити у испуњењу сна. Брзо је Дејл напустио школу и посветио се ауто-тркама.

Тркама га је учио његов отац Ралф, све до своје смрти 1973. године. У Винстон куп серији Дејл дебитује 1979. године и после сјајних вожњи добија награду за најбољег рукија, а још боље наставља у другој години.

Већ тада, Дејл се показује као возач који на тркама вози веома ризично и наговештава да ће бити један од највећих Наскар возача у историји. Посебно добра за њега била је 1987. година, када је на почетку сезоне имао четири узастопне победе (једини возач коме је то пошло за руком), а од првих седам трка Ернхарт је тријумфовао на пет.

Убрзо после тога, он добија и свој надимак The Intimidator (застрашивач), после једног инцидента када је на Наскар ол-стару (трка која није доносила бодове) излетео са стазе на траву. Његова кола су се тада окретала, али он је задржао контролу и вратио се на стазу не изгубивши прву позицију.

Ернхарт је имао још два надимка, један је Man in Black (човек у црном), због свог легендарног аутомобила број три, који је био црне боје, док је надимак Дарт вејдер заслужио чињеницом да се радије сударао са противничким возачем него што би пустио да га пређе, а уз то је имао и црни тркачки комбинезон у којем је заиста личио на негативца из Ратова звезда.

Овај сјајни возач у је у 27-годишњој каријери возио 677 трка на којима је забележио 76 победа, на 428 трка пласирао се у првих десет, док је 22 пута имао пол позицију. Вишеструки Наскар шампион живот је трагично окончао 2001. године на трци у Дејтони.

У последњем кругу те трке, Ернхарт је закачио једна кола, изгубио је контролу над својим возилом, ударио у зид, а друга кола ударила су га са стране и гурала још неколико стотина метара.

Иако није изгледао као страшан удес, јер су у Наскару такве незгоде честе, последице су биле катастрофалне.

Дејл Ерхарт се у животу три пута женио, а имао је и петоро деце.