Спортске каријере на великом платну (први део)

Док су у Србији тек снимљени, Монтевидео бог те видео и Жућко - више од игре (филм о Радивоју Кораћу), први филмови у којима је приказан живот врхунских спортиста у нашој земљи, у Америци Холивуд већ деценијама снима филмове о својим спортским звездама.

Неки од највећих холивудских блокбастера управо описују невероватне животе америчких спортиста.

Ако се за Вала Килмера каже да се претплатио на улоге историјских личности, онда је Марк Волберг навикао да глуми познате спортске легенде. Волберг је у прошлогодишњем филму The Figher глумио боксера Микија Ворда познатом под надимком Ирац. Ворд је био боксер велтер категорије а имао је веома занимљиву каријеру и животну причу. Он је сјајно почео каријеру са 14 узастопних победа, али је после тога четири пута за редом поражен. Ворд се једно време опростио од бокса и радио је као путар.

Од новца који је уштедео радећи тад посао амерички боскер је оперисао десну шаку са којом је имао великих проблема. Ворд се у ринг вратио на наговор свог брата, и забележио је велике успехе. Његови дуели против Артура Гатија ушли су у боксерску легенду. Први меч у којем је Ворд победио проглашен је за најбољу борбу 2002. године.

Реванш је био такође сјајан а овде је нокаутом победио Гати. Ово ривалство је прерасло у трилогију када су се 2003. године ова два боксера поново сусрела у рингу. И овде је Гати победио и овај меч је проглашен за најбољи те године. Треба поменути да су ова два борца после својих дуела завршавали у болници, што само показује да се нису штедели у рингу. Све ово није ни део занимљиве Вордове каријере коју је у филму The Figher одглумио Марк Волберг.

Исти глумац је пет година раније у филму Invincible глумио легендарног NFL играча Винса Папалија. Прича Папалија, кога су фанови звали Роки по Сталонеовом фимлму, подсећа на бајку јер је са 30 година постао најстарији руки у NFL лиги потписавши уговор за Филаделфија Фалконсе.

Иако је његова прича, која је пренета на филмско платно превише романсирана, остаје чињеница да је Папалијева каријера послужила као инспирација многим спортистима.

Још једна прича, која подсећа на бајку добила је своју филмску екранизацију. Прича о NFL играчу Мајклу Охеру овековечена је у филму The Blind Side из 2008. године, у којој главну улогу тумачи Квинтон Арон. Мајкл је рођен у Мемфису био дванаесто дете у фамилији у којој је мајка била алкохоличар и зависник од крека док је отац често био у затвору.

Мајкл је понављао разреде, није имао дисциплину а у првих девет година променио је 11 школа. После тога Мајкл је променио и више хранитељских породица, не уклопивши се ни у једну од њих, а у појединим тренуцима живео је и на улици као бескућник.

Охер је још у школи показивао велики таленат за амерички фудбал, а 2003. године привукао је и пажњу колеџ скаута. Годину дана касније ствари крећу на боље за овог момка. Мајкл долази у нову хранитељску породицу, која га касније и усваја.

Они излазе у сусрет његовим потребама а драстично је поправио и успех у школи, да би, после додатних курсева којим је морао да поправи успех, на крају успешно матурирао и уписао Универзитет у Мисисипију. Мајкл је 2008. године испунио сан и дошао на НФЛ драфт.

Ипак, само два дана касније он се повукао са драфта јер је хтео да за своју колеџ екипу одигра још једну сезону. Годину дана касније Мајкл је изабран у најбољу поставу лиге, а у пролеће 2009. године дипломирао је кривично право. Исте године Мајкл поново излази на драфт где га као 23. пика бирају Балтимор Рејвенси, где овај момак и даље игра.

Један од филмова који је опчинио публику је The Cinderella Man, из 2005. године. Надимак "Пепељуга" (Cinderella Man) носио је амерички боксер Џејмс Волтер Бредок, кога у филму сјајно глуми Расел Кроу. Живот и каријера Бредока заиста подсећа на причу о Пепељуги.

Овај момак је постао популаран после великог пада и повратка који је имао у каријери. Бредок је боксовао за време "велике депресије" у Америци, и био је познат по разорној десници и грантној бради. Бредок је рођен у Њујорку у делу града познатим под називом "паклена кухиња" који се налазио западно од 48. улице, у близини Медисон сквер гардена.

Бредок је са 21 годином постао професионалац и до 1928. године имао је невероватан скор од 44 победе и по два ремија и пораза. Победом над фаворизованим Тафијем Грифитском Бредок је добио шансу да се бори за титулу у полутешкој категорији.

Ипак, после меча са Томијем Луграном, који је изгубио после 15 рунди одлуком судија, Бредоков живот креће низбрдо. Прво је установљено да има тешку повреду десне шаке, па је изгубио велики број мечева. Због велике кризе у Америци Бредокова породица једва саставља крај са крајем, а Бредок покушава новац да заради као лучки радник.

Због болова у десној шаци, Бредок на послу чешће користи леву руку, која ће касније да му постане много јача од десне. Бредок се у ринг враћа 1934. године, али без великих амбиција. Прва борба била је против фаворизованог Џона Корн Грифина, и Бредок је требао да ту послужи само као успутна степеница противнику до борбе за титулу.

На опште изненађење, после три рунде Бредок шаље Грифина на под и добија борбу. После Грифина пао је и Џон Хенри Луис а затим и Арт Ласки.

На ред је дошла и борба за титулу, а противник је био Макс Баер. Док је Бредок немилосрдно тренирао Баер је неозбиљно схватио меч. Ипак, тог 13. јуна 1935. године родила се бајка о боксерској Пепељузи или како Американци кажу Cinderella Man. Са шансма 10 према један против њега, 30-годишњи Бредок је на запрепашћење свих, после жестоке борбе, савладао 26-годишњег Баера, једногласном одлуком судија.

Део новца који је зарадио повратком у ринг Бредок је вратио новац држави који је у време док је био сиромашан добијао на име социјалне помоћи, а са женом је организовао више фондова којима је помагао сиромашне.

Све ово је било довољно да редитељ Рон Хауард 2005. године сними ову истиниту бајку о једном од највећих спортиста на планети.

Ово је само први део приче о великим спортистима њиховим каријерама које су на крају доспеле на велико платно. Наставак следи ускоро...