Бићемо опет најбољи

"Као бившем одбојкашу велики понос и част представља ми чињеница да смо наследницима пренели оно што је била наша основна илузија - заљубљеност у спорт, част да играмо за репрезентацију, за наш народ. То је линија која држи и њих. Сигуран да таквим приступом врхунска медаља не може да изостане. Само је питање тренутка када ће се то десити, јер је за то потребна и срећа", рекао је Грбић, уз констатацију да би било сјајно да то буде већ у Лондону.

Он је подсетио да је и његова генерација имала веома сличан пут до врха.

"Почели смо са бронзаним и сребрним медаљама, јер смо имали несрећу да у том тренутку Холандија и Италија буду апсолутно неприкосновене. Али, великим радом смо им се полако приближавали и када је то било најпотребније, у Сиднеју, десила се експлозија ентузијазма и жеље да се докажемо. Осим тога олимпијско злато не осваја онај ко је најбољи, него онај ко највише жели. То је прави приступ уколико нечим желите да се бавите врхунски и линија која тe раздваја од просечних", објаснио је Грбић.

Грбић, који тренутно обавља функцију потпредседника Одбојкашког савеза Србије опростио се од репрезентације 2006. године.

"Ја бих волео да док сам жив играм за репрезентацију, али тада сам сматрао да је време да завршим циклус и препустим место млађимa. Жао ми је што нисам одиграо ниједан меч за Србију јер сам репрезентативну каријеру прекинуо када је последњи пут свирана химна "Хеј Словени". Али, нисам ту битан ја, јер кад волиш своју земљу и желиш јој најбоље, онда гледаш оно што је најбоље за репрезентацију, а не оно што је твоја жеља".

На питање да ли му недостају утакмице Грбић је дао веома занимљив одговор.

"Све ово ме подсећа на изузетно комплексну виртуелну видео-игрицу, у којој се цео живот учи техника и онда имамо парадокс, да када играч феноменално савлада и усаврши технику и постане псхилошки и емотивно стабилан, мора да оконча каријеру. Одбојка је спорт који укључује цело ваше тело, ваш ум и играте се цео живот. Наравно да бих волео да могу опет да играм, јер, искрено, тада сам био најбезбрижнији. Без обзира на свакодневне тренинге, то је убедљиво најлепши период моје каријере".

Старији Грбић признао је да жели да напредује када је у питању његова позиција у ОС, као и да се ту као и у приватном животу, води искуством из играчких дана.

"Дугорочни циљеви јесу добра ствар, али решавање свакодневних ситуација, у смислу реализације ствари и посвећивања њима, не враћајући се резултатима које смо имали, него оним резултатима који треба да дођу, је начин на који се решавају проблеми."

Најпознатији риболовац међу спортистима истакао је да му је веома жао што нема довољно слободног времена за уживање у природи.

"Мени је риболов и дружење са природом повратак у детињство. То ми је позитиван вентил, где остављам негативну енергију. И своју децу саветујем да се према природи и риболову односе на прави начин. Изузетно воле када одемо негде на воду, обожавају животиње, а ја их учим да, увек када ухвате рибицу да је врате назад у воду и дају јој другу шансу", закључио је Грбић.