Јоца највиша у јапанској лиги

Српска одбојкашка репрезентативка Јована Бракочевић, узданица јапанског шампиона, екипе "Џеј Ти Марвелус," ових дана приводи клупске обавезе крају и размишља о повратку у Европу.

У последњих пет месеци Јована је наступала у јапанској одбојкашкој Премијер лиги као поентер и блокер тог клуба који је у власништву произвођача цигарета "Џапан тобако."

Као убедљиво највиша играчица и једина странкиња у тиму, симпатична Зрењанинка привлачи посебну пажњу не само противничких одбрана већ и свих навијача. У Јапану, где је и у професионалној одбојци тешко наћи играчицу вишу од 175 центиметара, српска репрезентативка је са својих 196 цм импозантна, па и чудесна фигура. 

"Судећи по реакцијама саиграчица и навијача, чини се да је сваки мој смеч за њих импресиван. Изгледа да се чуде свему што ја урадим," каже она кроз смех и додаје: "Највиша сам, не само у тиму него и у лиги". 

Та изузетна висина, међутим, повлачи  и велику одговорност, јер стручни штаб и навијачи од ње очекују да решава утакмице.

"Тренер ми стално говори да пуно очекује од мене и да треба да дам више од максимума, што јесте реално, не само зато што сам једина странкиња, већ и зато што сам особа на терену која би требала највише да поентира."

Јована, која је недавно прославила 24. рођендан, ступила је у редове "Џеј-Тија" у новембру прошле године након турнира Светског купа који је одржан у Јапану. Каже да се брзо уклопила у тим и да је већ десетак дана по њеном доласку екипа профункционисала. Задовољна је сарадњом са колегиницама из тима за које каже да су је подржале у оним елементима игре које није развила до највишег нивоа, исто као што и она њима пружа ослонац. 

Јапанцима је њено презиме врло тешко за запамтити и изговорити, па је од самог почетка свима рекла да је једноставно зову "Јоца."Тај надимак је дала и да се одштампа на њеном дресу.

Напорне тренинге у клубу из места Њишиномија, надомак Осаке, прати и необично ригорозна дисциплина у приватном животу. 

"Све девојке морају да се врате својим кућама до 10 сати увече, било да живе у приватној режији или у самој одбојкашкој хали где се налази станови за млађе играчице и оне чланице тима које желе да уштеде на станарини."

Пре доласка у Јапан, Јована је одиграла и једну сезону у Кини где је буквално цео тим живео заједно: "Мада није било надгледања у вези са временом повратка кући, сви смо живели у истом стамбеном комплексу, па ни тамо није било свеједно јер је тренер живео свега два спрата ниже."   

О одбојци на Далеком истоку Јована каже: "Стил игре у Кини и Јапану је сличан јер се у обе земље игра јако брзо и врло борбено у одбрани. Разлике постоје у систему тренинга и такмичења јер се у Кини игра као и у Европи: једном или два пута недељно са вишедневним размаком, док се у Јапану сваког викенда играју две утакмице заредом, суботом и недељом, што је врло напорно." 

О својим плановима за будућност она каже: "Већ две године сам у Азији и не бих желела да ме клубови у Европи забораве. Ми нисмо толико популаран спорт и медији нас не прате толико, тако да бих, без обзира на то што сам репрезентативац и што смо прошлог лета освојили шампионску титулу, желела да се вратим у Европу."

Поред ових професионалних, Јована наводи и разлоге личне природе: "Желела бих да будем ближе својој породици. Без обзира на то што је у Азији краћа сезона, јако је тешко живети у земљама тако различитим од наше".

Лигашко такмичење у Јапану завршава се крајем овог месеца, а у Земљи излазећег Сунца за мај је заказан окршај женских репрезентација на турниру на којем ће бити одлучена три учесника Олимпијских игара у Лондону. Наша репрезентација имаће прилику и да раније у току тог месеца избори визу за Лондон на турниру у Турској са којег ће, међутим, само првопласирана екипа моћи да оде на олимпијаду.

"На турниру у Турској учествоваће најјаче европске селекције и он ће бити попут Европског првенства. Нешто каснији турнир у Јапану би требало да буде, бар у теорији, лакши за пласман на олимпијаду и због одсуства јачих тимова који су се већ квалификовали и због више места за одлазак у Лондон. Међутим, не само ја, већ, мислим, и цео тим, укључујући ту и стручни штаб, волели бисмо  да се квалификујемо што пре, да бисмо обезбедили више времена да се што боље припремимо за олимпијаду," каже Јована.