Давид Миладиновић за РТС: Напоран рад мора да се исплати

Млади центар има и успешно репрезентативно искуство с обзиром на то да се 2013. године са кадетском селекцијом Србије окитио сребрном медаљом на Европском првенству, а годину дана касније је са селекцијом до 17 година на Светском првенству освојио бронзано одличје.

Сениорску каријеру је почео у Црвеној звезди, па је био прослеђен ФМП-у.Одатле одлази у Напредак. У Крушевцу је играо једну сезону 2016-17. Да би следећу одиграо у дресу Динамика. Кошаркашка каријера сели га у Македонију, где је предходну сезону одиграо за Охрид, а тренутно игра за Куманово. Пред њим је нови трансфер, а он ће нам то и саопштити?

„У Напредак сам отишао на позајмицу из ФМП-а,а за трансфер из Куманова надам се да ће ускоро бити реализован. У питању је један члан АБА 2 лиге. Надам се да је то само успутна станица у даљем напретку моје каријере."

Повреда те је омела да можда и брже напредујеш?

Први пут сам се повредио у Крушевцу имао сам стрес фрактуру потколенице паузирао осам месеци и потом прешао у у Динамик. Та повреда је доста утицала на мој напредак. Да кажем ту сам мало стао. Опоравио сам се и како потпуно здрав вратио се на паркет, жељан доказивања. Напорно сам радио и једва чекао да се вратим на паркет. Повреда ме јесте успорила, али мислим да сам се физички јачи вратио на паркет."

Ове сезоне бележиш неколико сјајних наступа. Да ли су те они препоручили новом клубу?

„Не само то. Имам одличну сарадњу са тренером Оливером Поповићем. Он ме је водио и у Крушевцу и у Динамику, па се надам да је могућа нова сарадња са њим."

Да се вратимо на почетак твоје каријере. Као велики таленат са младим играчима Црвене звезде освојио си Јуниорску Евролигу. Да ли се сећаш тих момената?

„Наравно да се сећам, освојили смо је баш на мој 17. рођендан, то је био поклон мојих саиграча тад. Мислим да ми је то био најлепши осећај у животу који сам доживео."

Са младим селекцијама Србије, ако се не варам освојио си две медаље, са кадетима сребро на ЕП 2013. и годину дана касније са селекцијом до 17 година бронзану медаљу?

„Да, имали смо озбиљну екипу,пар играча из те екипе игра сад на врхунском нивоу, као што је један од мојих најбољих пријатеља Воја Стојановић. Наравно велике заслуге су припале стручном штабу, који је тада водио Вања Гуса, Краљ и сви тренери који су били тад ту."

Развојни пут сада те води у нови клуб. Предпостављам да је то само степеник ка вишем рангу?

„Надам се да јесте, на мени је да радим што више и верујем да ће се тај рад на крају испалтити".

Да ли би волео да се поново нађеш у Црвеној звезди, сада као искуснији играч, или ти је план другачији?

„Наравно, то је једна од мојих жеља, провео сам тамо седам година као клинац и сами људи из клуба и тренери су допринели много да напредујем и научим доста", закључио је са осмехом млади Давид.

Давид је скроман младић који сматра да се напоран рад и труд на крају исплате. Велики таленат већ је доказао. Сада предстоји брушење дијаманта наше кошарке и надамо се да ћемо о њему тек чути још много.