КК Партизан, од грцања у дуговима до једине непоражене екипе у Еврокупу

У четвртом колу Еврокупа, Виртус и Уникаха доживели су поразе, па је српски представник у другом по квалитету европском такмичењу остао једина екипа са сва четири тријумфа. Партизан је у једном од дербија четврте рунде савладао екипу Локомотиве, док је Виртус изгубио од грчког Промитеаса, а Уникаха од немачког Олденбурга.

Виртус, који са клупе предводи Александар Ђорђевић, а главне покретачке снаге тима су Милош Теодосић и Стефан Марковић, важи за првог фаворита за освајање такмичења, док Уникаха има евролигашки састав и жели да се што пре врати у елиту.

После жреба, многи су Групу Б, у којој се такмичи Партизан, прогласили "групом смрти", али су изабраници Андрее Тринкијерија показали да квалитетом и борбеношћу спадају у врх европске "друге лиге".

Успех Партизана је већи ако се у обзир узму чињенице да Локомотива важи за једног од фаворита за освајање такмичења, да су црно-бели први пут у историји славили победу против Ритаса у Вилњусу. Венција је шампион Италије, Тофаш један од најбољих турских клубова, а француски Лимож некадашњи шампион Европе.

Такође, остала два представника из АБА лиге, Цедевита Олимпија и Будућност, после четири одигране утакмице нису забележили ниједну победу. 

Партизан је од почетка сезоне забележио само један пораз – од Приморске у Копру, а црно-бели су од десет утакмица само три одиграли пред домаћим навијачима.

Да иронија буде већа, Партизан ће и наредна два меча играти далеко од куће - следи гостовање у Љубљани и дуел са Цедевита Олимпијом у оквиру четвртог кола АБА лиге, а онда и пут у Француску на дуел са Лиможом.

Превише је рано говорити о пласману у завршницу такмичења, а камоли о освајању Еврокупа, али није неважно истаћи да ће победник, али и вицешампион, стећи право наступа у Евролиги наредне сезоне.

Трофејни клуб је пре само неколико година био на ивици егзистенције, али је председник Остоја Мијаиловић обезбедио стабилно финансијско функционисање, а Андреа Тринкијери показао да је један од најбољих иностраних тренера који су радили у Србији.

Као ретко када у скоријој историји (изузимајући сезону 2009/10, када су последњи пут учествовали на фајнал-фору Евролиге) Партизан је изабрао, чини се, права појачања.

Немања Гордић као да никада није одлазио из клуба, Рашон Томас даје огромну енергију на обе стране терена, Мозли је фантастичан дефанзивац и веома неугодан пик-ен-рол играч, док се још чека да Кори Волден и Жанис Пејнерс покажу своје неспорне квалитете.

У клуб се вратио и репрезентативац Стефан Бирчевић, који је због учешћа на Светском првенству у Кини пропустио припреме са тимом, али се очекује да његов повратак у ритам иде у корак са успесима које бележи екипа.

Једино појачање за које се може рећи да је (за сада) разочарало је белоруски центар Артјом Параховски, али његово искуство може и треба доћи до изражаја у далеко важнијим мечевима. А биће их ове сезоне...

"Староседеоци", ако се тако могу назвати после једне сезоне проведене у клубу, подигли су своју игру на виши ниво. Раде Загорац један је од вођа екипе, Огњен Јарамаз игра као да има евролигашку деценију у ногама, Никола Јанковић се све боље разуме са бековском линијом, док је Маркус Пејџ постао "лични МВП" тренера Тринкијерија.

Никако не треба заборавити ни утицај Новице Величковића на атмосферу у свлачионици. Иако не проводи на терену колико смо од њега навикли неких претходних година, капитен у сваком тренутку, на терену али и ван њега, даје свој максимум и сада већ пословичном борбеношћу и самим присуством диже морал, како код саиграча, тако и код навијача.

Тринкијеријеви момци нису изгубили меч у предсезони, на почетку сезоне освојили су АБА Суперкуп, а после низа победа у Еврокупу јасно је да Партизан поново има снажну екипу спремну за највише домете.