Koшаркашка 2018. година у "власништву" Луке Дончића

У домаћим, српско-регионалним оквирима 2018. је била година са значајним променама када је реч о освајачима трофеја.

Највећа се десила у регионалној АБА лиги, где је Будућност Звезди "скинула круну" коју је освајала три године заредом. У финалној серији, коју обележиле многе неспортске ситуације и прилично лоше суђење, екипа из Подгорице је победила са 3-1 и обезбедила наступ у Евролиги, где се за сада благо речено није снашла.

Црвено-бели су претходно изгубили и наслов освајача Купа, и то од вечитог ривала Партизана, који је у финалу у Нишу славио победу од 81:75 и тако прекинуо "пост" без трофеја који је трајао од 2014.

Ипак, клуб са Малог Калемегдана је турбулентну сезону завршио са трофејом у домаћем шампионату. У финалу је савладан ФМП (3-0), а титулу је као тренер освојио Миленко Топић, који је пред крај сезоне наследио смењеног Душана Алимпијевића.

Промена је у редовима вечитих било још. Милан Томић је током лета постао тренер Звезде, а Андреа Тринкијери је у новембру на клупи Партизана наследио Ненада Чанка. Оба клуба су касније изборила пласман у Топ 16 фазу Еврокупа, а у регионалној лиги "гурају" ка плеј-офу (Звезда је убедљиво прва без пораза, Партизан врло близу четвртог места).

Што се Евролиге тиче, она је своје финале сезоне имала у главном граду Србије, а београдска Арена највише је пријала Реалу из Мадрида, иако су на трибинама у већини били навијачи Фенербахчеа.

Ипак, предвођен феноменалним Луком Дончићем, "краљевски клуб" је победом у финалу од 85:80 дошао до своје десете титуле (La Décima) најбољег на Старом континенту, спречивши тиме српског тренера Жељка Обрадовића да дође до свог десетог пехара.

Поменути Дончић је, поред титуле МВП-ја регуларног дела сезоне, освојио и наслов најкориснијег на Фајнал-фору и тако на тријумфалан начин затворио своју европску причу, пре него што се на лето преселио у Сједињене Америчке Државе, у тим Даласа, где такође игра нестварно и само га чудо или (не дај боже) повреда може одвојити од новог индивидуалног признања – рукија године.

Месец дана након Реаловог освајања Београда, Голден стејт вориорси су освојили своју другу узастопну титулу шампиона НБА лиге, односно трећу у последње четири године.

Предвођена Кевином Дурентом и Стефом Каријем, екипа из Оукленда спречила је прошле сезоне нестварног Леброна Џејмса да спектакуларну годину и још спектакуларнија издања у плеј-офу крунише новим прстеном (било је 4-0). "Краљ" је током лета направио нови корак у каријери и прешао у редове Лос Анђелес лејкерса, које води ка плеј-офу, где их одавно није било.

За крај је остала репрезентативна кошарка, која је претпела огромне промене.

Године 2017. је најављен, а почетком 2018. године је стартовао нови систем квалификација за СП у Кини 2019, који је садржао сада већ надалеко чувене "прозоре", односно термине за играње квалификационих мечева у току сезоне.

Иако из Фибе тврде да су резултати таквог система позитивни и видљиви, те да је љубитељима кошарке коначно омогућено да своје репрезентације гледају и код куће и то током године као и у осталим великим спортовима, друга страна медаље је прилично поражавајућа. Наравно, то се односи на немогућност наступања најбољих играча, односно оних који играју у НБА и евролигашким клубовима. Дакле, за репрезентацију у овим квалификацијама нису могли да играју стварно најбољи, већ само најбољи од оних који су доступни у том тренутку.

То се одразило на успех неких екипа, па рецимо европски првак Словенија неће играти на кошаркашком Мундијалу. На нашу срећу, Србија предвођена селектором Ђорђевићем налази се на корак, односно на победу од пласмана на Светски шампионат. Прилика да се она оствари стиже у фебруарском "прозору", када "орлови" играју против Естоније у гостима и Израела код куће...