Стеауа – Звезда која није престала да сија

Стеауа је највећи клуб у земљи наших источних суседа. Основан је 1947. године, а до сада је освојио 26 титула шампиона, 22 трофеја националног Купа, а шест пута је био успешан у Суперкупу Румуније.

Roș-Albaștrii (црвено-плави) су највећи клуб Румуније, али и један од највећих клубова овог дела Старог континента. Куп шампиона су освојили 1986. године, победивши у Севиљи екипу Барселоне после једанаестераца. У финалу Интерконтиненталног купа од њих је био бољи Ривер Плејт (0:1), тада првак Јужне Америке. У овоме се, наравно, Стеауа и Црвена звезда разликују, пошто су црвено-бели, победом над чилеанским великаном Коло-Колом (3:0) освојили Интерконтинентални куп.

Међутим, постоји још разлика између румунског и српског клуба, али ове иду у корист ривала Партизана у трећем колу квалификација за Лигу шампиона. Стеауа је 1989. године играла још једно финале Купа шампиона, али је тада убедљиво поражена (4:0) од чувеног Милана, који је предводио Ариго Саки.

Успеси Стеауе, током, за државе са погрешне стране "гвоздене завесе", врло турбулентних година транзиције, нису се угасили. И то је, нажалост, највећа дистинкција између ње и Црвене звезде.

Стеауа је 2006. године, рецимо, играла полуфинале Лиге Уефа (поражена од Мидлзброа). У досадашња 23 издања Лиге шампиона, Стеауа је седам пута била учесник групне фазе. Последњи пут то је било у сезони 2013/2014. Прошле сезоне су на "риплијевски" драматичан начин елиминисани у плеј-офу, када је од њих бољи био Партизанов двоструки џелат Лудогорец.

Лига Европе се у формату какав имамо данас игра од сезоне 2004/2005. Стеауа је и у групној фази другог по значају европског такмичења играла седам пута. Осим поменутог пласмана међу четири најбоље екипе, Стеауа је још два пута пролазила групну фазу. Једном је стала у шеснаестини финала, једном у осмини финала.

Прошле сезоне, у одлучујућој утакмици за пласман у наредну рунду такмичења, Стеауа је поражена од кијевског Динама (0:2). Међутим, то је меч који је остао упамћен још по нечему. Наиме, била је то утакмица, одиграна на Националној арени пред не више од 8.000 гледалаца, у којој је клубу дозвољено да се (привремено) врати свом идентитету, својим бојама и свом грбу. Овде долазимо до оних проблема Стеауе које смо помињали.

Стеауа је клуб који је настао у коминистичкој Румунији и који је био под контролом војске. Девет година након револуције и коначног слома Николаја Чаушескуа, клуб је постао независна компанија.

Одлука да се покрене метаморфоза Стеауе у модерни клуб донета је из стриктно прагматичних разлога. Влада није више била спремна да инвестира новац у фудбалски клуб, па је очигледан избор био да се пронађу људи вољни то да чине. Остали клубови спортског друштва остали су у првобитном статусу.

Пет година након овога, дакле 2003. године, у клуб улази Ђиђи Бекали. Пастир у младости, велики пријатељ са легендарним Георгијем Хаџијем, Бекали је једна од најконтроверзнијих фудбалских личности. Али не Румуније. Он је једна од најконтроверзнијих личности фудбала генерално, који је једно време чак руководио клубом из затворске ћелије (осуђен у два засебна случаја, од којих је један био повезан са корупцијом у фудбалу).

Међутим, Врховни суд Румуније пресудио је да је регистрација бренда Стеауе, на начин на који је то урадио Ђиђи Бекали пре нешто више од десет година, нелегална. Због тога су симболи, обележји идентитета клуба, враћени румунском министарству одбране.

Стеауа чак није смела ни да користи своје име, па је на мечевима, које је играла у бизарним жутим дресовима, наступала само као "Домаћин".

Што се тиче тренутног стања Стеауе, њега је врло тешко децидирано окарактерисати или уопште проценити. Јавност у Румунији, у шта укључујемо и фудбалске писце и остале новинаре, не верују да је тим спреман за превише грандиозна дела. Тренер Мирел Радој је неко у кога се, приметно је, има најмање поверења. Спочитава му се недостатак основног умећа вођења екипе на овом нивоу, а као један од аргумената се повлачи и непотизам због којег га је Ђорђо Ђиђи Бекали уопште и поставио да води тим.

Стеауа је екипа, барем тако тврде румунски медији, без баланса. Пораз од 3:2 против Тренчина у реваншу другог кола квалификација за Лигу шампиона, даје основа њиховим тврдњама. Неколико важних фудбалера из задње линије је недавно напустило клуб. Наравно, Стеауи није тешко да пронађе адекватна појачања, посебно у Румунији, али утисак је да се она још увек нису уклопила са остатком екипе, свакако не на начин на који су то урадила Партизанова летошња појачања.

На мечу са словачким представником повредио се капитен Фернандо Варела, али би он према најавама требало да заузме место у постави.

Тим из Букурешта, иначе, наступа у основном 4-2-3-1 систему и као његова највећа снага презентују се играчи из онога што бисмо назвали офанзивна линија, пре свих Адријан Попа и Александру Кипчију, репрезентативци Румуније.

Стеауа је меч против Клужа у прошлом колу домаћег шампионата одиграла у комбинованом саставу (1:1), па се очекује да макар неки од носилаца игре буду свежији у мечу против српског шампиона.

Поред врло изражених сумњи које постоје у Румунији када је овај састав Стеауе у питању, треба имати у виду да је он и даље врло квалитетан (Бекали је рекао најбољи још од 1989. године, али то наравно није тачно). Они који су их посматрали ове сезоне, више од једном, кажу да Стеауа непорециво делује као тим који не игра ни близу неке своје горње границе могућности. Када ће, ако уопште, до ње и доћи, остаје да се види.

Надамо се само да то неће бити у мечу са Партизаном...