Толе, технологија владавине

Фудбалери Србије 2012. били су међу најбољим европским фудбалерима који се нису пласирали на Европско првенство. Репрезентација Србије 2014. била је најбољи тим на свету који се није пласирао на Светско првенство. Иако још није готово, многи су већ сада сигурни да на Европском првенству 2016. у Француској неће бити Србије. Како то да имамо одличне појединце, а немамо тим?

Потпредседник Фудбалског савеза Србије Иван Ћурковић каже да је то питање старо бар пола века и да нам се и у прошлости дешавало да пропуштамо светска и европска првенства.

„Рецимо били смо 1962. године на Светском првенству у Чилеу, па нисмо били 1966. у Енглеској, па нисмо 1970. у Мексику, па смо тек отишли 1974. године. То се дешавало и са европским првенствима и то онда када смо имали велику земљу, велике клубове, који су тада постизали резултате", каже Ћурковић и додаје да је тад чак и постојало правило да играчи до 28. године нису напуштали земљу.

Међутим, данас на Првенству учествују 24 екипе, а Мишел Платини је својим правилима толико олакшао слабијим репрезентацијама, да је готово немогуће не пласирати се.

"Играју Црногорци стално, Словенци се стално пласирају, Босанци су били на Светском првенству, а ми као држава која има највише клубова, која је највећа од бивше Југославије, и која има највећу традицију, ми једини не учествујемо на овим такмичењима", каже бивши председник ФСС-а Небојша Лековић.

Дугогодишњи фудбалски тренер Милорад Косановић истиче да ми и немамо много првокласних играча. "У овом моменту то је Матић и с времена на време Бане Ивановић, и више ниједан", истиче Косановић.

Небојша Лековић каже да је кључ у томе да се успостави контакт са играчима, да је Дик Адвокат велики тренер, али да није уносио никакву емоцију међу играче.

И потпредседник ФСС-а Иван Ћурковић каже да је раније био за домаћег тренера, да је једном чак рекао Љубинку Друловићу да никад није била боља атмосфера међу играчима него кад је он био тренер. "На крају је одлучено да на место селектора дође Дик Адвокат, и ја сам се солидарисао са том одлуком", каже потпредседник ФСС-а.

Осам година, осам селектора

За осам година колико се зовемо Србија променили смо осам тренера. Први је био већ помало заборављени Шпанац Хавијер Клементе, после њега Мирослав Ђукић, који је на клупи био само неколико месеци, и смењен је без иједне такмичарске утакмице.

О томе се није много причало, јер га је наследио српски тренер са најбољом биографијом – Радомир Антић. Радомир је о себи често говорио у трећем лицу, али са њим смо остварили први и последњи велики успех, када смо Немачкој дали гол и победили је у Јужној Африци 2010. године.

После је репрезентацију водио Владимир Петровић Пижон, па смо пробали са Синишом Михајловићем, који је увео строгу дисциплину свуда сем у игри, а имали смо и два вршиоца дужности – садашњег селектора Радована Ћурчића и Љубинка Друловића.

Критичари рада Фудбалског савеза су јасни – свих ових година мењали су се тренери, али не и челни људи Савеза. А када се каже Фудбалски савез Србије сви помисле само на једно име, или тачније надимак.

Судбина председника Савеза увек мора да прати судбину селектора, каже Небојша Лековић, који ће се на наредним изборима, када они буду, кандидовати за наследника Томислава Толета Караџића.

"Ја сутра ако будем кандидат, износим свој план, а план је да идемо на следеће првенство света. Ако план падне, падам и ја", каже Лековић.

Ипак, поједини тренери сматрају да је селектор само извршилац система, а да је систем тај који је лош. Милорад Косановић каже да почетници раде у свим селекцијама у савезу, чак и са "А тимом".

"Нама је сада човек задужен за репрезентативне селекције, човек почетник у струци – господин Саво Милошевић. Он је бивши фудбалер, свака му част, али он са струком нема везе", каже дугогодишњи фудбалски тренер.

Човек са два лица

Караџић је на челу Савеза од 2008. године. Ипак, упркос лошим играма репрезентације, Томислав Караџић и највеће критичаре задиви технологијом владања.

Иван Ћурковић каже да он сјајно води фудбалску организацију. "Она је финансијски врло солидна, врло постојана", каже Ћурковић. "Он није каприциозан, он није претенциозан, он није човек до кога је тешко доћи, он разговара са свима", истиче потпредседник ФСС-а.

Небојша Лековић каже да је Томислав Караџић човек који сигурно није у криминалу и то је оно што га највише држи, "јер су алтернатива све ове године били људи који су били ближи криминалу него регуларним токовима".

"Караџић је апсолутно волонтер, он ради тај посао апсолутно волонтерски, без финансијске надокнаде. Као уосталом и ја", каже потпредседник Савеза Иван Ћурковић.

За Милорада Косановића Караџић је човек са два лица. "Он је и доктор Џекил и мистер Хајд, он је један изузетно интелигентан и паметан човек, изузетан организатор, способан да окупља и руководи људима око себе, он у суштини има врло добре намере и способности да те добре намере претвори у дело. Међутим, он има једну другу особину – кад заврши то све добро, онда мисли да све зна најбоље, па онда хоће да руководи струком", каже некадашњи селектор младе репрезентације Србије и Црне Горе.

Против Томислава Караџића у последње време отворено су устали људи из управе Црвене звезде. Али у Скупштини ФСС-а, која одлучује о његовој судбини, готово да нема опозицију.

Можда је најбољи пример како Караџић своје противнике претвара у савезнике – Саво Милошевић. Некада је био противкандидат Караџићу за место председника Савеза, данас је његов близак сарадник и најистуренији човек Савеза после дебакла са Данском.

"Он има у Савезу људе од којих је направио велике функционере а који су га гађали јајима, који су хтели да га линчују, који су му говорили свашта, хтели да га терају у затвор, он је њих све окупио око себе, дао им одређене функције, могућност да зараде нешто евра и они ћуте. И ту је Толе професор, он је за њих доктор наука", истиче Милорад Косановић.

Као највећу заслугу Томислава Караџића његови сарадници наводе то што је Савез стабилна организација, што није у минусу, што не зависи од државе, за разлику од највећих српских клубова, који имају превелике дугове, а много веће буџете од ФСС-а. Али као најпрепознатљивији симбол владавине Томислава Караџића истичу кућу фудбала у Старој Пазови.

"ФСС је једини савез у овој земљи који је направио свој дом, у коме десетине младића, стотине младића долази и игра фудбал", каже Иван Ћурковић.

Од чега живи Савез

Али на крају сви се врате на причу о репрезентацији, и то не због емоција него због пара.

Небојша Лековић каже да је то што се нисмо пласирали на последња три велика такмичења директан или индиректан губитак за фудбалски савез 50 милиона евра.

Ипак, неки као много важнију ствар и од пара и од лоших резултата репрезентације наводе то што је нарушен култ националног тима. У спорту над спортовима, који неки зову и религијом, репрезентација Србије не успева да напуни стадион ни против великих европских екипа.

Управо то се десило на мечу са Француском на стадиону Партизана, када је утакмицу гледало   десет хиљада људи.

За Ивана Ћурковића одговор је у томе па што је један део публике перманентно против председника. "То нема нигде, то је део публике који припада једном нашем великом клубу, који је такође против Караџића. То је нешто што је оркестрирано, нешто што је намештено", каже Ћурковић.

Међутим, Милорад Косановић каже да би се тражила карта више кад би репрезентација побеђивала. "Али ову репрезентацију је у последње време тешко гледати. Мени је прво жао, па се нервирам, па онда постајем не критичан него безобразно критичан, јер не могу то више да издржим. Не што играмо слабо, него што нећемо да урадимо ништа да то поправимо", истиче Косановић.

Шансе Томислава Караџића да остане на челу Савеза вероватно су веће него шансе репрезентације да оде у Француску. Караџић је недавно рекао да је пласман на Европско првенство циљ над циљевима. После утакмице са Данском само је кратко прокоментарисао: "Неочекиван пораз, лоша игра. Видећемо како даље." Следећа утакмица је тек у марту.