Кад су Московљани „покорили" Острво (други део)

Након дебија на британском тлу против екипа Челсија фудбалери Динама наставили су своју острвску турнеју. И поред ремија са лондонским клубом од 3:3, где су игром задивили публику, медији и даље нису били уверени у квалитет московске екипе.

Четири дана након утакмице са Челсијем, 17. новембра 1945. године совјетска фудбалска експедиција је из Лондона отишла у Кардиф да одмери снаге са истоименом екипом, поносом велшког фудбала.

Екипа Кардифа, која је у то време играла у трећој дивизији, такође је била уверена да ће савладати Динамо, без обзира што су били у нижеразредном рангу такмичења. Тим Кардифа био је састављен од полупрофесионалних играча, који су поред фудбала имали и друге послове.

Интересовање за меч је такође било огромно. Од раног јутра публика је пристизала на стадион Кардифа, програми за утакмицу, који су у то време били популарни, распродати су, а фалсификати су продавани по дупло већој цени.

Сама утакмица представљала је шок за 60.000 домаћих навијача на Нинијан парку који су гледали како Динамо растура њихов тим са 10:1. И поред чињенице да су екипа која се такмичи у нижеразредном рангу, медији су такође били шокирани високим поразом Велшана.

О току саме утакмице остало је мало података, али зар је заиста потребан неки посебан извештај када је једна екипа у просеку на сваких девет минута давала гол. Према појединим извештајима Кардиф је промашио пенал на почетку утакмице док је једини гол за ту екипу постигао Мур.

Са друге стране тројица играча Динама постигло је хет-трик. По три пута мрежу Кардифа тресли су Бобров, Бешков и Архангелски.

Тренер Кардифа Сирил Спирс после утакмице је рекао да је Динамо најбоља фудбалска екипа која је икада дошла на Острво.

„Динамо је најбољи тим који сам икада гледао. Они могу да се супротставе било којој екипи у Британији. Они нису обичан фудбалски тим, то је машина".

Новине „Дејли скеч" такође су прогласиле Динамо најбољим тимом који је крочио у Британију, али додали су да московску екипу не би победиле чак ни острвске репрезентације, Енглеске, Шкотске, Велса или Ирске.

И поред хвалоспева екипа Динама није пристајала на дуеле са националним селекцијама, тако да је након излета у Велсу уследио повратак у Лондон где је 21. новембра 1945. године на програму био меч са Арсеналом. „Тобџије" су се у то време сматрале најбољом екипом на Острву, а само за дуел са Динамом били су појачани тадашњим играчем Стоука Стенлијем Метјусом и Стеном Мортенсеном из Блекпула. Треба рећи да је и Арсеналу фалила неколицина играча који су и даље били у служби у британској војсци, тако да су „тобџије" биле без репрезентативца Едија Хапгуда и браће Леслија и Дениса Комптона.

Утакмица се није играла на Хајберију који је и даље служио као радрски центар британске војске, Динаму је понуђено да се меч игра на Вемблију што је московска страна одбила, тако да је компромис нађен на стадиону Тотенхема Вајт харт лејну.

Дуел на Вајт харт лејну остаће упамћен као једна од најконтроверзнијих фудбаласких представа. Утакмица је играна по густој магли која је смањила видљивост посрбно у другом полувремену, где су играчи видели само неколико метара испред себе. Московљани су инсистирали да утакмицу овога пута суди њихов судија Николај Латичев, у складу са ранијим договором, што је прихваћено.

Пред више од 54.000 навијача Московљани су боље отворили меч и већ након тридесетак секунди повели су са 1:0. До преокрета на терену доводе привремени фудбалери Арсенала Мортенсен и Метјуз, тако да је на семафору ускоро стајао резултат 3:1 за домаћина. До краја полувремена голом Бешкова Динамо је смањио на 3:2.

У другом полувремену магла је била још гушћа, а играчи нису малтене ни видели једни друге. На терену су се догађале комичне ситуације. Тако су се поред аут линије потукли један Динамов и један Арсеналов играч. Фудбалер лондонске екипе је добио црвени картон, али се неопажено вратио у меч. Наводно су и Динамови фудбалери користили маглу да камуфлирају махинације. Тако су након измене и фудбалер који је требало да напусти игру и онај што је ушао, остали на терену. Тек након 20 минута превара је откривена.

Арсеналови играчи су посебно били огорчени на судију који је признао два гола московске екипе које су постигли Соловјев и Бобров јер су сматрали да су двојица играча били у офсајду. Тим головима Динамо је повео са 4:3 и задржао је предност до краја меча.

Непотврђена је информација и да се по густој магли повредио голман Арсенала који је у трку ударио у стативу и онесвестио се. Њега је наводно неопажено заменио један гледалац из публике.

Током утакмице предложено је представнику совјетске амбасадсе да се фарса на терену прекине и да се утакмица одложи за други дан када не буде било магле, али тај предлог је љубазно одбијен.

Имајући у виду да нико заиста није видео шта се догађа на терену, чак ни сами играчи, сведочења о овој утакмици су контроверзна и различита. Једна страна је оптуживала другу за разне опструкције за време и после утакмице, али остала је упамћена само победа Динама. Због магле чак су и стрелци који су наведени остали под знаком питања.

Какав је утицај ова утакмица имала на публику најбоље говори податак да је окршај Арсенала и Динама инспирисао легендарног писца Џорџа Орвела да напише свој есеј „Спортски дух" у којем је писао о природи спорта. Његов став да је спорт „рат у којем нема пуцања" доказаће се истинитим у деценијама које долазе.

На крају и на трећој утакмици на Острву Московљани су остали непоражени.

И поред свих навода о нерегуларности, услови за игру су били исти за обе стране, а памти се нова победа Динама.

Последњу утакмицу екипа Динама је играла на северу Британије, у Шкотској где их је у Глазгову дочекао Ренџерс. Ајброкс парк је био крцат, на трибинама стадиона окупило се више од 90.000 гледалаца.

Фудбалски историчар Боб Кремпси, присећајући се утакмице којој је присуствовао као клинац, рекао је да су фудбалери Динама изгледали као ванземаљци.

„Носили су тамно-плаве дресове и широке шорцеве и изгледали су необично", присећа се Кремпси. Он је додао да га је посебно импресионирало загревање московског тима. Он је рекао да су фудбалери Ренџерса изашли минут пре почетка утакмице са једном лоптом и мало шутирали на гол. За разлику од њих фудбалери Динама изашли су са најмање 12 лопти, организовану се загревали и све је изгледало рутински.

Динамо је одмах на почетку повео голом Карцева, док је исти играч удвостручио предност Московљана. Боб Кремпси каже да је после првог гола Динамо био толико супериоран да противнику скоро пола сата није дао да дотакне лопту. До полувремена Ренџерс је успео да самњи резултат и да промаши један пенал.

У наставку умор са претходних утакмица стигао је фудбалере Динама који нису имали свежину као на ранијим мечевима. Ренџерс је успео да после сумњивог пенала изједначи резултат на 2:2. Чини се да су овим резултатом обе стране, Динамо није поражен, Ренџерс није изгубио на свом терену.

На крају турнеја по Великој Британији била је дипломатски промашај, јер нису учвршћени односи СССР и Велике Британије који су се већ хладили. Ипак, Динамова авантура на Острву била је велика пропагандна победа. Фудбалери су у Москви дочекани као хероји, издата је посебна монографија у част успеха који је клуб остварио.

У Великој Британији где су сматрали да се на Острву игра најбољи фудбал, прво пут су поставили питање: „Када су у Европи научили овако добро да играју?".

Одговор на то питање добиће неколико година касније када су коначно пристали да учествују на великим такмичењима.