Имамо ли стадион за Европски шампионат?

Одлука првог човека Уефе Мишела Платинија да се Европско првенство 2020. игра у 13 градова, за једне је револуционарна јер пружа шансу мањим европским фудбалским нацијама да се изједначе са фудбалским силама. За друге, то је популистичка идеја јер је Платини у трци за нови мандат, па му је потребна што шира подршка.

У сваком случају, захваљујући тој одлуци, код нас је почело све гласније да се говори о Србији 2020, то јест о Европском првенству које би се одржало и у Београду. Међутим, да би се то остварило, држава мора дати зелено светло за изградњу националног стадиона.

Генерални секретар Фудбалског савеза Србије Зоран Лаковић каже да држава још није донела одлуку о томе, али да ФСС очекује зелено светло.

Фудбалски савез је прошле године, у сарадњи са компанијом „Мејс", покренуо пројекат изградње националног стадиона. Од тада је предлагано много локација, а до данас је у ужи избор ушло тек неколико. Ако се стадион буде градио од нуле, потенцијалне локације су Борча (у близини „кинеског моста"), Сурчин (у близини Аеродрома) или Шимановци.

А ако се одлучимо за реконструкцију постојећих стадиона, највише шанси имаће Маракана и Стадион Партизана, који би у том случају били реновирани истовремено. Друга опција је реконструкција стадиона Фудбалског клуба Рад.

Регионални директор компаније „Мејс" Бранислав Симовић каже да нов стадион може да кошта између 145 и 160 милиона евра. „А ако би се ишло на реновирање комплекса Звездиног и Партизановог стадиона, то би, према нашим проценама, било између 120 и 145 милиона евра", каже Симовић. Објашњава да је архитектонски много лакше изградити нов стадион, јер би у случају реконструкције, Маракана и Стадион Партизана морали би да буду покривени 80 одсто.

Друго питање - ко би то плаћао? Из компаније „Мејс" поручују да је улога државе да обезбеди од 25 до 50 хектара земљишта, затим инфраструктуру и све неопходне дозволе. Новац даје инвеститор, али би, осим стадиона, добио могућност да на тој локацији гради и штошта друго.

„То су стамбено-пословни објекти, тржни центри, хотели, мање дворане, које су могуће за изнајмљивање, паркинзи које је могуће наплаћивати, то је у ствари део који је за њега најинтересантнији, он гледа једноставно само да покрије трошкове одржавања стадиона", објашњава Бранислав Симовић.

Национални стадион - за и против

На тај начин, објашњава наш саговорник, инвеститор би уложени новац могао да поврати за 15-ак година. Међутим, треће питање је да ли се Србији исплати градња националног стадиона?

Бранислав Симовић као пример наводи Букурешт, који је изградио национални стадион, где је 2012. године играно финале Лиге Европе између Атлетико Мадрида и Атлетик Билбаоа. „Имали су посету већу од 100 хиљада људи, за три-четири дана држава је инкасирала 60 милиона евра захваљујући само тој утакмици", истиче Симовић.

Ипак, има и лоших искустава из комшилука. Хрватска је за потребе рукометног првенства 2009. изградила шест рукометних арена, које су данас празне. И које неки зову најпромашенијом инвестицијом у тој земљи. А пример Европског првенства у Португалији 2004. је и позитиван и негативан.

Директор „Црвена звезда маркетинга" Зоран Аврамовић подсећа да је Португалија потрошила више од милијарду евра на седам нових стадиона и на реконструкцију три постојећа. "Данас многи од тих стадиона не само да су празни него немају ту функцију", каже Аврамовић и наводи и пример стадиона у Лапцигу, где се 2006. играло Светско првенство, а који је данас такође празан.

Зоран Лаковић, међутим, истиче да је Србија није Португалија и да се не може десити да национални стадион, ако буде изграђен, зврји празан.

Према Аврамовићевом мишљењу, добро је што је та тема покренута јер је фудбал поново у фокусу, али истиче да причом о националном стадиону заправо у други план стављамо озбиљну расправу о томе где је данас домаћи фудбал.

„Ствари се морају ишчистити - да ли је овде национални стадион дрво од којег се не види шума, велики, леп, функционални стадион, јер тај национални стадион апсолутно може да постане генератор развоја, али треба видети где смо ми данас на тим ранг-листама Фифе и Уефе, где су клубови и фудбал, и онда на основу тога видети шта треба да буде следећи велики искорак", каже Зоран Аврамовић.

Маракана и Стадион Партизана у пакету

Постоји још неколико питања: ако будемо реновирали стадионе Црвене звезде и Партизана, да ли ће то посвађати „вечите"? Наиме, будући инвеститор би реконструисао оба стадиона, али би само један био национални - и само на том стадиону играло би се Европско првенство.

Такође, у случају да нови стадион буде изграђен, репрезентација би била у обавези да тамо игра своје утакмице. Међутим, култ репрезентације Србије је прилично окруњен после квалификација за Мундијал.

Ипак, Зоран Лаковић наводи да је то само фаза у репрезентативном циклусу и да се добри резултати могу очекивати у наредних 10 година. Зато нема дилему да ли ће репрезентација моћи да напуни будући национални стадион.

И коначно, ако испунимо све техничке услове, да ли је реално да добијемо организацију Европског првенства? У трци је можда чак 37 градова. У трку су се укључиле комшије Хрвати, а првенство желе и Мађари.

Зоран Аврамовић истиче да има озбиљних држава који имају консензус када је у питању ЕП. „Азербејџан има консензус када је фудбал у питању, велике паре троше на промоцију баш путем фудбала. Постоје земље које услове за кандидатуру могу испуне вероватно лакше него ми", верује Аврамовић.

Зоран Лаковић каже да као члан комисије Уефе има мало више информација о томе ко су нам главни конкуренти и да, ако Србија добије модерну арену, можемо са сигурношћу да рачунамо на кандидатуру.

Из Фудбалског савеза поручују да нам је национални стадион потребан чак и ако не добијемо организацију Европског првенства. Зоран Лаковић каже да до 2015. године морамо Уефи јасно да покажемо да смо спремни да овдашње стадионе реновирамо, јер у супротном у Србији можда нећемо моћи да играмо најјаче европске утакмице.

Све ове дилеме мораћемо да отклонимо врло брзо, јер кандидатуру Уефи морамо да пошаљемо до краја априла. То значи да држава мора одмах дати зелено светло, а Фудбалски савез да у наредне две недеље компанији „Мејс" каже коју локацију је одабрао.

„Треба два и по до три месеца да се направи студија изводљивости градње стадиона, а у исто време треба поразговарати са потенцијалним инвеститорима. Ми смо са њима већ ступили у контакт, али њима се морају представити једна или две локације и онда од њих тражити савет, где они виде себе у једној од те две опције", објашњава Бранислав Симовић.

И након тога, све је у рукама првог човека Уефе Мишела Платинија. Он је 1984. на терену променио слику Европе, а 2020. то би могао да уради и као функционер.