Легенда рођена на Монументалу - Марио Кемпес

Мало је играча доживело да се на стадиону Монументал у Буенос Аиресу уздигну у фудбалска небеса. Марио Кемпес је на том стадиону, пред више од 70.000 навијача, постао херој Аргентине. Изванредни нападач је 25. јуна 1978. године, у финалу Светског првенства постигао два гола против Холандије за победу Аргентине од 3:1. Кемпес је играч који је прокрчио пут којим је касније наставио Марадона, али те ноћи у Буенос Аиресу Аргентина је и званично постала фудбалска велесила.

Богата каријера Марија Кемпеса, популарног под надимком „Матадор", може се гледати кроз финални меч против Холандије, али никако се не може свести само на ту утакмицу. Током каријере Кемпес је по два пута био најбољи стрелац шпанске и аргентинске лиге, освајао је куп и еврокуп са Валенсијом и титулу Ривер Плејтом, док је постигао стотине голов. Многи сматрају да је Кемпес био најбољи центарфор свог времена.

Марио Алберто Кемпес Чиоди рођен  је 15. јула 1954. године у граду Белвил у провинцији Кордоба. Фудбалом је почео да се бави са седам година, уз подршку оца који је био такође фудаблер. За разлику од многих других аргентинских играча Марио је рођен у добростојећој породици у којој је отац, бивши фудбалер, охрабривао сина да настави његовим путем.

Каријеру је почео у локалном клубу Институто где је играо заједно са Освалдом Ардиљесом (са којим је касније освојио Мундијал). Пажњу јавности Кемпес је привукао још као тинејџер на јуниорском турниру у Европи. За клуб Институто, као 17-годишњак, одиграо је 17 мечева на којима је постигао десет голова. То је било довољно да  западне за око екипи Росарио Централ у коју прелази 1970. године.

Управо у том клубу почиње метеорски успон младог Кемпеса. За три сезоне у клубу Кемпес је на 105 утакмица постигао 85 голова. Већ тада Кемпес је стекао репутацију страшног голгетера а добија и надимак „Матадор" који ће га пратити до краја каријере. Епизона у Росарију била је само припрема за најбољи период каријере.

Кемпес је 1977. године прешао у Валенсију. Његов стил игре одударао је од класичних нападача тог времена. Аргентински центарфор био је нарочито убојит када прими лопту ван шеснаестерца и када се сјури ка голу противника. Таквим нестандардним стилом игре за то време противничким дефанзивцима је било тешко да га чувају, тако да се Кемпес надавао голова, посебно у Валенсији где је одмах оставио траг. За кратко време Кемпес је освојио јавност и навијаче на Пиринејима.

У Шпанији је два пута проглашаван за најбољег стрелца лиге. У сезони 1976/77. Кемпес је постигао 24 гола, док је сезону касније дао 28 голова. Све то препоручило је Кемпеса за екипу за Светско првенство 1978. године коју је одабрао селектор Аргентине Цезар Луис Меноти. Кемпес је већ учлествовао на претходном Светском првенству 1974. године у тадашњој Западној Немачкој, али није се уписао у листу стрелаца у једном од најгорих фудбалских представа Аргентине на мундијалима.

Селектор Луис имао је сумње у избор Кемпеса у репрезентацију, али није могао да пренебегне чињеницу да је био један од најбољих стрелаца у Европи. Такође, Кемпес је био једини аргентински фудбалер који је играо ван своје домовине. Неефикасност на претходном Мундијалу могла је да се припише младости Кемпеса који је тада имао непуних 19 година.

Светско првенство у Аргентини почело је 2. јуна 1978. године. У првој фази 16 репрезентција било је распоређено у четири групе. Даље су се пласирале по две првопласиране репрезентације из сваке групе које онда формирају две нове групе са по четири екипе. Након друге фазе, првопласиране репрезентације из група пласирале су се директно у финале, док другопласиране репрезентације играју за треће место на Мундијалу.

„Гаучоси" су играли на реновираном стадиону Ривер Плејта, „Монументалу". И поред огромне подршке са трибине Аргентинци нису бриљирали. Тешком муком домаћини су савладали Мађарску и Француску са по 2:1, док су изгубили последњи меч у групи од Италије са 1:0. То им је било довољно само за друго место у групи, што је значило да ће у наредној фази играти ван Буенос Аиреса, што је био шок за навијаче. Марио Кемпес на три меча није успео да се упише у листу стрелаца.

Мечеве у другој фази Аргентина је играла у Росарију, месту где је Кемпесова каријера кренула узлазном путањом. Већ на првом мечу против Пољске Кемпес је играо као препорођен пред својом публиком. Аргентински нападач је постигао два гола за победу своје репрезентације од 2:0. Од Росарија, Кемпес је био незаустављив. У другом мечу друге фазе на великом дербију између Аргентине и Бразила није било голова. То је значило да је на последњој утакмици против Перуа Аргентини била потребна победа од најмање 4:0 да би били први у групи и пласирали се у финале.

У кључном мечу Аргентина је била без милости према противнику. „Гаучоси" су прегазили противника са 6:0, уз по два гола Кемпеса и Ликеа и по једним поготком Тарантинија и Хаусмана. Аргентинци су се на велика врата пласирали у финале које се 25. јуна играло на стадиону Монументал.

Кемпес је тако добио другу шансу да у аргентинској престоници постане херој нације. Овога пута ју је искористио. Финале против Холандије било је једно од најузбудљивијих у историји светских првенстава. Кемпес је у 37. минуту постигао водећи гол за Аргентину. Како се приближавао крај утакмице Холанђани су притискали домаћина да би на осам минута пред крај голом Нанинга дошли до изједначења.

Шок на Монументалу био је моменталан. аргентински навијачи који су већ славили титулу сада су стрепели за коначан исход меча. Регуларни део утакмице завршен је резултатом 1:1 што је значило да ће победник и шампион бити познат после продужетка.

Поново на сцену тада ступа Кемпес. Пред крај првог продужетка у 104. минуту Кемпес добија лопту на ивици шеснаестерца, у свом стилу се обрушава на гол противника, вара холандског голмана, а затим лопту која скакуће близу гол линије прослеђује у мрежу. Пролом одушевљења на Монументалу личио је на вулканску ерупцију. Ако су до краја и постојале стрепње да би Холанђани могли поново до изједначења, све наде потопио им је Данијел Бертони који је погодак постигао након асистенције Кемпеса. „Гаучоси" су савладали Холандију са 3:1 и први пут у историји постали светски шампини.

Стадион Монументал и читава Аргентина те ноћи славили су прву титулу светског шампиона и хероја Марија Кемпеса. Фудбалер који на прве три утакмице није постигао голове, од Росарија, са шест погодака до краја Мундијала постао је најбољи стрелац такмичења.

Тек након освојене титуле селектор Цезар Луис је признао да је трпео притиске и критике зашто уместо Кемпеса у тим за Мундијал тада није уврстио тада 18-годишњег Марадону. Сам Марадона касније је рекао да је Кемпес за њега прави херој.

„Марио Кемпес је феномен и као особа и као играч, Сви смо му вечито дужни и захвални за оно што је урадио те 1978. године. Ми смо такође испали незахвални према њему. Био је голгетер и душа наше екипе и најмање што је заслужио је да му се Аргентина на прави начин одужи. Стварно волим тог човека", рекао је Марадона.

Сам Кемпес је био много скромији па је у већини интервјуа истицао да је само имао среће да буде део сјајне екипе.

У годинама после Мундијала аргентински нападач је наставио да ниже успехе на клупском плану. Са Валенсијом Кемпес је 1979. године узео титулу Купа Шпаније. Наредне 1980. године Валенсија је тријумфовала и у Купу победника Купова, а исте године шпански тим, предвођен Кемпесом, освојио је и Суперкуп Европе. По повратку у Аргентину Кемпес је 1981. године узео титулу са Ривер Плејтом.

Због финансијске кризе у Аргентини Кемпес се 1982. године вратио у Шпанију, где је по две сезоне провео у Валенсији и Херкулесу. Тада је већ каријера сјајног Аргентинца била на силазној путањи. Пре него што је коначно окачио копачке о клин Кемпес је играо за неколико аустријских клубова, док је по једну сезону провео у Чилеу и Индонезији.

Занимљиво је да је Кемпес један од ретких играча који је учествовао на три светска првенства. Након титуле 1978. године, Кемпес је, овога пута заједно са Марадоном, водио Аргентину на Мундијалу у Шпанији 1982. Иако су дошли као велики фаворити, актуелни светски шампиони испали су у другом кругу када су поражени од Италије и Бразила. Кемпес ни на овом такмичењу, слично као на Мундијалу 1974. године није постигао гол.

За Мундијал у Шпанији Кемпес је рекао да је „гаучосе" скупо коштао опуштен прилаз једном таквом такмичењу.

„Мислили смо да ће се противници нас плашити само зато што смо Аргентина. Нас Аргентинце скупо кошта када нисмо концентрисани само на фудбал", признао је Кемпес једном приликом.

Занимљиво је да је након фудбалске каријере Кемпес упловио и у тренерске воде, а први клуб који је тренирао је албанска екипа Лушња. У тренерским водама се није дуго задржавао. Након кратке епизоде у Албанији, Кемпес је тренирао венецуелански Минерос, боливијске клубове Стромгест, Блуминг и Индепендиенте Петролеро. Једно време Кемпес је био асистент селектору Уругваја Хектору Нуњезу.

Ни данас Кемпес није скроз изашао из фудбала. Популарни „Матадор" данас ради на телевизији И-Ес-Пи-Ен као фудбалски аналитичар.

У домовини и даље га сматрају једним од највећих фудбалера свих времена. За Аргентину је одиграо 43 меча на којима је постигао 20 голова. Стадион у Кордоби 6. октобра 2010. године преименован је у стадион Марио Кемпес, у знак захвалности играчу који је донео прву титулу светског првака Аргентини.