Најплаћенији спортиста Чада живи у Србији!

На И-Ес-Пи-Ен листи најплаћенијих спортиста Африке истиче се Камерунац Самјуел Ето, који зарађује више од 13 милиона долара годишње. Најбогатији Либеријац је звезда америчког фудбала Тамба Хали са невероватних 16 милиона долара а најплаћенији спортиста Чада живи у Лучанима, где игра за тамошњу Младост.

Да би се Бетолингар Мисдонгард, уписао на ту престижну листу било је потребно нешто више од двадесет хиљада евра годишње, колико је зарађивао пре неколико година. Међутим светска криза утицала је и да се хонорар који добија прилично окрњи.

На И-Ес-Пи-Ен листи Мис, како Бетолингара зову у Лучанима, издваја се по томе што је убедљиво најмање плаћен али и по томе што вероватно једини на тој листи говори српски језик. Како нам је рекао непосредно пред последњу утакмицу кола Прве српске лиге, то и није тако тешко.

"Живим овде већ шест година и морао сам да се адаптирам," каже Бетолингар.

Претходне сезоне играо је у Горњем Милановцу а само случајност га је довела у околину Чачка. Односно, како су нам објаснили у Лучанима, арбитража с Металцем.

"Нама је тада фалио играч, а кад се појавио био је атракција, деца су га јурила да се сликају, не само мањи него и старији," каже Владимир Ђорђевић, председник фудбалског клуба Младост из Лучана.

Баш као што је он у Лучанима био атракција, тако је и њему Србија била нешто ново, неупоредиво са Чадом. Његова Нџамена Бетолингара више подсећа на Београд где је живео док се борио за место у Црвеној Звезди, него на мале Лучане.

"Мислим да ништа није слично јер су то потпуно различите земље, Европа и Африка, велике су разлике, међутим ових дана су можда сличне временске прилике. Доста кише сваког дана и сунчани дани, тако је сад у Чаду," оцењује Бетолингар.

У Србији је први пут видео и снег због чега му је било тешко да се адаптира на терену, а у почетку проблем му је био и да изађе напоље. Пре доласка у Србију мислио је да иде и на непознат терен, међутим, испоставило се да то баш и није тако.

"У Чаду не знају шта је то Србија, која је то земља. У школи смо учили о Југославији, а не о Србији, па ја тако кад сам дошао први пут нисам знао о каквој земљи се ради", рекао је Мисдонгард.

После шест година у Србији породици Бетолингар је лакше, једини проблем је то што сваке године поново аплицирају за визу. Проблем има чак и ћерка која је рођена у београдском породилишту. Више их не чуде ни реакције мештана, објашњава Бетолингарова супруга, која се са децом доселила у Пожегу надомак Лучана.

"У Србији су људи отворени. Има људи који воле црнце, бар већина, мада сам у почетку била шокирана јер овде неки људи никада нису видели црнце. Када нас виде говорили би 'погледај, погледај црнац, види је' и у почетку нисам смела да излазим и остајала сам код куће. Сад сам се навикла, разумем да је то тако и на нас су се навикли", каже Бертиле Бетолингар.

Мис свакодневно у Лучане стиже из Пожеге. Његов клупски другар Игор Филиповић каже да се и у том градићу већ одомаћио.

"Он је ипак дуго у Србији, прича српски, чита и пише, нема проблеме, једино што је другачије јесте то што је црн. Сем тога не разликује се од нас, и обичаје је наше прихватио", додаје Филиповић.

То значи да посећује славе, а како нам је објаснио ужива и у српској музици. Традиционални српски плес је лако научио, каже било је довољно да мало гледа и нешто понови. Тако ће у родну Нџамену можда однети и српско коло. А да ли ће се у престоницу своје земље вратити као најбогатији спортиста Чада тј. да ли ће се и следеће године наћи на листи И-Ес-Пи-Ен-а Мис не зна, нити се тиме оптерећује. Волео би само, као и његове српске колеге, да се опроба у некој од јачих европских лига.

"Мени је била част да играм ван Чада. Допада ми се што сам имао могућност да одем далеко, више него да сам остао у земљи јер је то боље за моју каријеру и то је мој мотив.

Тај мотив помогао је тиму из Лучана да остане чврсто на трави другог по рангу фудбалског такмичења у Србији. На крају сезоне, Младост из Лучана поносно чува средину табеле.