Осим критикује Михајловића

Легендарни Селектор Југославије Ивица Осим рекао је у разовору за „Вечерње новости" како сматра да је Синиша Михајловић на клупи Србије на „погрешном путу".

Као што је познато, Михајловић је на клупу „орлова" сео пре нешто мање од пола године, а репрезентација је од тада на осам мечева забележила по победу и реми, уз чак шест пораза. Поврх свега, српски национални тим се налази јако далеко од остваривања примарног циља, а то је обезбеђивања места у квалификацијама које гарантује пут у Бразил на Светско првенство.

„Свако има своју границу толеранције. Сигурно је хтео да направи нешто екстра, међутим, изабрао је погрешан пут да буде у жижи јавности. Сва она гужва око певања химне и патриотизма, то су већ поодавно прочитане методе. Мало је са тим закаснио. Непотребно је у овим временима залуђивати народ паролама", истакао је Осим.

Неумитно се повело питање разлике између садашњег времена, и времена у коме је радио Осим.

„Ја сам увек полазио од најцрње варијанте у свим квалификацијама. Тако је морао и Синиша. Јер, све што се касније добро уради, онда је само добитак".

Неки су заборавили, али и Ивица Осим се нашао у сличној ситуацији 1988. године током квалификација за Европско првенство.

„После пораза од Енглеза са 4:1 сви су се окомили на мене. Као сада на Михајловића. Али, имао сам заштитника, па сам после репрезентацију одвео у Италију, на Светско првенство. Имао сам Миљана Миљанића, који је био велики ауторитет и увек хладну и трезвену главу. Стајао је као стена иза мене. Зато сам и наставио селекторски рад, подсећам да смо у Италији стигли до пете позиције на планети, можда смо могли и који степеник више, али испречила се пенал завршница у дуелу са Марадонином Аргентином. Да смо тада имали среће, није искључено да бисмо се попели и на светски трон. Имали смо генерацију играча за тај подвиг. У то сам сада и више него стопостотно сигуран", нагласио је Осим.

Осим је био више него јасан када је упитан шта би радио да се налази у Михајловићевој кожи у овом тренутку, са притиском јавности и незадовољством које прати његов рад.

„На његовом месту већ бих се покупио. И отишао. Крајње елегантно".