Партизан опет без победе

Пред ипак недовољно попуњеним трибинама стадиона Партизана, црно-бели су дочекали азербејџански Нефтчи.

Иако киша за време самог меча није падала, сам терен није био у најбољем стању, што је свакако у одређеној мери лимитирало опције у нападу играча Партизана.

Први ударац ка голу Стаменковића упутио је Саша Марковић, који се лепим лажњаком ослободио свог пратиоца али левом ногом није успео да погоди оквир гола. Слично је било и у осмом минуту, Митровић је био незнатно прецизнији, али поново недовољно да загреје дланове некадашњег голмана Црвене звезде.

Гости су, сасвим разумљиво, своју игру базирали на покушајима контранапада када би добили лопту, односно чврстим и дисциплинованим блоком када би лопта била у поседу играча српског шампиона.

Црно-бели су били ти који су контролисали игру и простор, јасна је била и жеља фудбалера Партизана да што пре стигну до гола на овом мечу, али у овом делу сусрета конкретних прилика није било - барем не до 14. минута.

После неколико дриблинга Лазара Марковића, лопта је стигла до Саше Илића који ју је одмах проследио до Немање Томића. Након ударца овог фудбалера, Стаменковић је уз пуно муке, ногом, успео да сачува своју мрежу.

Екипа Нефтчија показала је зубе тек у 29. минуту. Гости су извели корнер након кога је шутирао Шукуров, али је Стојковић ипак успео да избаци лопту малтене са гол-линије. Онда је и капитен Садигов опробао шут са 20-так метара, али је лопта завршила преко пречке.

Наставио је Партизан да игра као и до тада, али је Нефтчи почео све више времена да проводи на половини београдског тима. У једном тренутку, Азербејџанци су чак били и доминантнији тим на терену, а само су присебне реакције штоперског тандема Партизана спречиле фудбалере Нефтчија да озбиљније угрозе Стојковића.

У таквом односу снага отишло се на полувреме, и сасвим је јасно било да су неосноване и преурањене биле све прогнозе које су потцениле азербејџански тим. Партизан није био лош у првих 45 минута, али је подједнако био и далеко од екипе која претендује да испере горак укус који су оставиле неке претходне еверопске авантуре црно-белих.

Наставак меча по свему је личио на увод саме утакмице. Играчи Нефтчија су се повукли пред налетима Партизана, али су прилике и даље изостајале, ако изузмемо спорадичне покушаје са дистанце или полудистанце који, као по правилу, нису били превише опасни.

Није много времена прошло, а стадионом Партизана почели су да се чују и први звиждуци.

Митровић никако није успевао да захвати лопту како је желео, па су ионако ретке опасне ситуације пред голом Стаменковића брзо одлазиле у заборав. Нефтчи је дошао како би узео бод, тако је и играо, а то, испоставило се, црно-белима није ни најмање одговарало.

У овом тону протекао је наставак меча. Партизан је био мотивисанији да постигне погодак, али то никако није успевао да манифестује на терену на адекватан начин. Како се меч примицао крају, напади Партизана су постајали све чешћи, али су се и линије Нефтчија повукле што је изнова остављало играче српског првака без правог решења у, и око казненог простора гостију.

И мимо свега, и поред ипак слабе игре Партизана вечерас, српски тим је могао до три бода у мечу са Нефтчијем. Играо се 94. минут, одбрана азербејџанског тима је остала развучена као ретко када током меча, што је сјајно искористио Лазар Марковић правовременим пасом према Немањи Томићу који је био у налету на десној страни.

Нажалост, фудбалер Партизана, неометан, није успео да погоди оквир гола.

Минут касније чуо се последњи судијски звиждук, што је био знак и навијачима Партизана да крену са својим звиждуцима. Партизан јесте показао огромну жељу да стигне до три бода, али заиста јако мало поред тога. Реалност српског фудбала - са младим и неискусним тимом, у ипак јаком европском такмичењу, више од бода на свом терену против представника Азербејџана једноставно се не може.