Бања за формулу 1

Последњих десет трка у Белгији добили су возачи Мекларена и Ферарија, и неће бити чудно ако тако буде и ове сезоне, без обзира што су после квалификација Фетел и Вебер први и трећи, док Алонсо креће као осми, а Батон тек као тринаести.

Јер, само два пута у тих последњих десет трка је победио најбржи са квалификација, док је чак седам пута трку добијао возач који те сезоне није освојио титулу.

Ни Фетел ни Вебер (ни Алонсо) никад раније нису побеђивали у Арденима, а возачима Ред Була не иде у прилог ни чињеница да су последњи пут тријумфовали још пре четири трке, у Валенсији.

Али било каква прогноза би била потпуно неозбиљна, а то је и главни разлог зашто толико волимо ову стазу.

Једно је ипак извесно - биће то сјајна трка!

Белгијска магична стаза

Ако изузмемо Џекија Стјуарта, вероватно није могуће пронаћи живу легенду формуле 1 која би на питање о омиљеној стази одговорила са дуже од три слова - Спа. Али Сир Џекију због тога неће нико замерити, јер је управо он пионир увођења сигурносних мера на стазе формуле 1.

У време када је он освајао титуле, возач који би возио 5 сезона имао је само 33% шансе да остане жив, а Спа је, са својих тадашњих 14 километара дужине била једно од најстрашнијих места на којем се можете тркати. Као представник удружења возача, Сир Џеки је био најзаслужнији што је стара Спа стаза избачена из календара формуле 1 1970. године.

По некој аналогији, могло би онда да се каже и да је он један од заслужних што имамо данашњу стазу, која се, модернизована, сигурнија, али и упола скраћена, у формулу 1 вратила 1983. године, и од тада из године у годину одушевљава нове генерације возача и навијача.

Тешко је образложити у чему је магична привлачност стазе у Белгији. Дугачак круг, велика просечна брзина, узбрдице и низбрдице, непредвидљиви временски услови, комбинација невероватно брзих и јако спорих кривина.

Све у свему, Спа је једина стаза у календару која је задржала дух старих времена, и то је чини незаменљивом и вишеструко супериорном у односу на данашње Тилкеовске високо технолошке стазе.

Легендарни моменти

Трка у Белгији нам је подарила много незаборавних тренутака у последњих 20-ак година. Сетимо се 1987. године када се, после судара у првом кругу, жучна расправа између Сене и Менсела завршила разменом по које пљуске, а несрећни Андреа Де Ћезарис је, познат као човек са највише одвезених трка у каријери (208) без и једне победе, возећи Бребем БМВ освојио треће место тако што је свој ауто који је остао без горива прегурао преко циљне линије. Оно што је интересантно је да је то једина од 16 трка коју је Де Ћезарис завршио те сезоне.

Узбудљиво је било и три године касније, када је трка у Белгији стартовала тек из трећег покушаја, пошто су оба претходна старта завршила са црвеним заставама због судара.

Следеће сезоне, 1991. године Михаел Шумахер је баш на Спа дебитовао на трци формуле 1, под невероватним околностима.

Прва заслуга иде момку рођеном у Луксембургу, по имену Бертран Гашо, возачу Џордан Форда. У данас чувеном инциденту, Гашо је у близини Хајд парка у Лондону отпозади закачио својим аутомобилом такси испред себе, бесни таксиста је изашао из аутомобила и почео да прети, те га је Белгијанац са француским пасошем попрскао сузавцем и завршио на суду. Британски судија је био немилосрдан и послао Гашоа у затвор на 18 месеци, који је на крају одлежао само два месеца и чак се спријатељио момцима које је упознао у затвору.

Еди Џордан је морао хитно да пронађе замену, и Вили Вебер, Шумијев менаџер, га је убедио како Михаел одлично познаје Спа, пошто је возио на стази небројено пута у нижим категоријама мото спорта. Што је била масна лаж пошто Михаел никада пре тога у каријери није возио на стази у Арденима, али Немац је добио тркачко место, квалификовао се као одличан седми и трку завршио у првој кривини због квара квачила. Већ за следећу трку, Бријаторе га је довео у Бенетон, и како се то обично каже - остало је историја.

Шумија памтимо и по легендарној трци из 1998. године. Прво је на старту Дејвид Култард изазвао судар у којем је учествовало 13 (међу њима и Рубињо и Трули) од укупно 20 возача који су стартовали. После другог старта, овога пута са само 16 возача, у првој кривини смо остали без Хакинена и Шумију је пут до победе био отворен.

Да ипак не буде тако побринуо се поново Култард, који је у моменту када је Шуми требало да га обиђе за цео круг, превише успорио и Немац се пуном брзином отпозади забио у његов Мекларен. Оба аутомобила су се некако вратила у гараже, а Шуми је кренуо да се обрачуна са Шкотом. Да није било тада млађаног Стефана Доменикалија (са косом и без наочара) да га држи, можда се све не би завршило само на Михаеловим речима: „Покушао си да ме убијеш! Убићу те!".

Добро, био је ту и покоји придев, али не бих смео да га овде напишем. Трка је иначе завршила победом Дејмона Хила у Џордану, што је била његова последња, а Џорданова прва од укупно четири победе. Само је осам возача завршило трку.

За славу чувене стазе одговорна је и трка из 2000. године и вероватно најбоље претицање у историји формуле 1. Михаел је водио, Хакинен га је сустизао, али једино место за претицање је било кочење пре Ле Комб кривине, где је Шуми немилосрдно исекао Мику круг раније.

Када су у наредном кругу на Кемел правцу (који води до Ле Комб кривине) наишли на заосталог Зонту у Бар Хонди, који се померио са тркачке линије удесно, Мика је осетио прилику, и уместо да следи Михаела са Зонтине леве стране, кренуо је да га обилази са његове десне стране.

Моменат у којем збуњеног Рикарда обилазе Шумијев Ферари са леве, а Микин Мекларен са десне стране, при брзини већој од 300 километара на сат вреди више од Микине две и Михаелових седам титула, јер је у тих само неколико тренутака садржано све оно због чега толико људи широм света гледа трке формуле 1. И, да, Мика је добио ту трку.