Магија Силверстона - први део

Иако се у протеклих 60 година Велика награда Велике Британије возила и на стазама Ејнтри и Брендс Хеч, Силверстон је остао симбол британског ауто-мото спорта и омиљено тркалиште великом броју возача.

Не без разлога, јер је стаза на граници Нортхемптоншајра и Бакингемшајра била поприште многих незаборавних тренутака у историји Формуле 1. Присетимо се заједно неких од њих. За почетак, Силверстон се памти као први по много чему.

Имена Хозеа Гонзалеса се мало ко сећа, али управо он је, баш на овој стази, донео Ферарију прву победу у Формули 1, пре тачно 60 година. И Вилијамс је своју прву победу забележио у Силверстону, 1979. године, захваљујући Клеју Регацонију, док је Рон Денис своју прву победу на челу Мекларена дочекао на истој стази 1981. године.

Џон Вотсон је наследио прво место десетак кругова пре краја, после проблема које је имао Рене Арну у Реноу, и често препричава како се до краја трке, на почетку сваког наредног круга, у страху да не остане без победе, Рон Денис нагињао преко ограде махнито машући рукама тражећи од њега да успори.

Четири године касније, у јеку турбо ере, Кеке Розберг је у својој Вилијамс Хонди одвезао квалификациони круг просечном брзином 258,98 километара на час, поставивши рекорд за круг са највећом просечном брзином који је трајао наредних 16 година, све док га није срушио... О томе ћемо ипак у неком од следећих текстова.

Многи памте и 1991. годину по незаборавној слици са краја трке. Најџел Менсел је забележио своју трећу од укупно четири победе на Великој награди Велике Британије, а затим се на пола победничког круга зауставио да покупи Сену, чији Мекларен је остао без горива у последњем кругу. Наредних неколико минута гледали смо невероватан призор Аиртона који седи на левом боку Најџеловог Вилијамса, држећи се за усисник ваздуха изнад Менселове главе.

Седам година касније, Силверстон је био поприште једне од највећих контроверзи у коју је, као и толико пута током своје каријере, био уплетен Михаел Шумахер. Иако је због обилажења Алекса Вурца у време док је сигурносно возило било на стази добио стани-крени казну од 10 секунди, Шуми никако није одлазио на одслужење казне.

Његова предност над љутим ривалом у борби за титулу те сезоне, Миком Хакиненом, није била довољна да се уђе у бокс, одради казна и из њега изађе испред Финца.

Кругови су пролазили, ја сам се (као велики Микин навијач, признајем) испред телевизора ужасно нервирао, али Михаел није одлазио у бокс све до последњег круга трке, када је, уместо да прође испод кариране заставе, Немац изненада скренуо у бокс, стао испред своје гараже и одрадио казну. Стартно-циљна линија се на Силверстону налазила испред Фераријеве гараже, тако да је било евидентно да Шумахер своју казну није одрадио пре краја трке и никоме није било јасно шта се у ствари догодило. Ја сам већ кренуо да се радујем неизбежној Шумијевој дисквалификацији када је Михаел изашао на победнички подијум, саслушао химну, добио победнички трофеј, прославио на уобичајен начин и мирно отишао кући. А ја сам почео да се нервирам још више.

Тек много касније сазнао сам целу причу. Испоставило се да су контролори трке прекорачили тадашњи рок за изрицање казне од 25 минута од момента прекршаја и казну изрекли са 6 минута закашњења. Ферари се жалио на казну, жалба је усвојена и бодови су отишли у Маранело. Контролори су због грешке која је могла да утиче на исход целе сезоне остали без лиценце, али је то била слаба утеха. На крају се испоставило да сам се беспотребно срдио, пошто је те сезоне титула ипак отишла мени омиљеном Финцу који је чудно говорио.

Ипак, неко ће рећи да је права казна за Шумија уследила већ следеће сезоне на истој стази, када је услед отказивања кочница већ у првом кругу доживео страшан удес у Стоув кривини. Резултат је била сломљена нога и одсуство на наредних шест трка, што је умногоме олакшало освајање нове титуле Хакинену.

Након пет година, у сезони 2003. Силверстон је поново био у центру пажње, када је рашчињени свештеник Нил Хоран, обучен у килт са транспарентима у рукама на којима је писало "Читајте Библију" и "Библија је увек у праву" упао на стазу и кренуо да трчи средином асфалта, у сусрет аутомобилима који су јурили 280 км/ч.

Епилог? Мученик је на крају добио два месеца затвора, а ми сигурносни аутомобил после којег се трка претворила у једну од најузбудљивијих те сезоне. Није ли одговарајуће да је на крају тријумфовао ултрарелигиозни Рубињо, после велике борбе са не-толико-религиозним Кимијем?

На крају сетимо се и 2008. када је Луис Хамилтон одвезао вероватно најбољу трку своје каријере. На кишној стази, Луис је обишао за цео круг све возаче осим Хејдфелда и Барикела. Другопласирани Немац је на циљу каснио минут и осам секунди, а блам године је доживео Фелипе Маса који је дао све од себе у покушају да изгуби тркачку лиценцу, пошто се током трке окретао на стази чак пет пута.

Наставак историје Силверстона чека да буде написан, а прва шанса се указује већ у недељу. А ако и не буде тако, још је много недеља пред нама у којима ћемо истински уживати у тркању на овој фантастичној стази.

О томе шта нас чека на недељној трци читајте сутра.