Грешком до победе

Тачно је да је светски шампион неколико пута у току викенда био миљеник Фортуне. Али, исто тако је тачно да је Себ све што је од њега тражено одрадио савршено, а онда и мало преко тога. У суботу је обезбедио прву стартну позицију кругом који је био скоро пола секунде бржи од другопласираног Батона, а у недељу је у првих 5 кругова већ направио четири и по секунде предности пред Британцем и комфорно водио. Затим је дошло до судбоносног одласка на сервис у седамнаестом кругу. Замена гума је обављена толико неспретно да је по повратку на стазу Фетел изгубио прво место од Батона који је ставио нове супер меке, црвене гуме круг раније. Још већи шок је настао када је тим схватио да су га на стазу послали на жутим, споријим гумама, у моменту када су сви главни конкуренти били на бржим, црвеним.

Оно што је на крају донело победу је одлука коју је Фетел сам донео. Упркос позиву екипе да дође на сервис решио да проба да иде до циља без промене гума. Педесет три круга на жутој, мекој мешавини Пирелијевих П зеро гума, колико је Себ одвезао до црвене заставе је овосезонски рекорд. Да ли би потрајале још додатних 6 кругова или не је питање на које никад нећемо сазнати одговор. Међутим, жеља да се покуша победити, без обзира на ризик од потенцијалног испадања услед гуми дефекта, у ситуацији када је могло да се одигра на сигурно, оде на замену гума и тако обезбеди бар трећа позиција је оно што Себа чини истинским шампионом узбудљивим за гледање.

У Шангају 2007. године, на претпоследњој трци сезоне Хамилтон је ризиковао на сличан начин и завршио у шљунку - прво одустајање у његовој каријери, али још битније, главни разлог за губитак титуле те године. На Нирбургрингу 2005. Кими је такође ишао на све или ништа и на улазу у последњи круг добио - ништа, уз спектакуларно пуцање предње десне гуме и целе полуосовине.

За разлику од њих, имам разлога да верујем да би Алонсо, да је којим случајем био на Себовом месту у недељу, одреаговао потпуно другачије, и отишао на замену гума. Шпанац је више пута у каријери демонстрирао да размишља другачије од Себа, Луиса и Кимија, и да је једино битна титула, а до ње се много лакше долази сигурним подијумима, него ризичним победама, поготово у ситуацији када се убедљиво води у шампионату. Можда и због тога није превелики миљеник штампе изван Италије и матичне Шпаније.

Себ је сада дошао у позицију у којој се налазио Џенсон пре две године. Обојица имају по пет победа из првих шест трка, и пре две године је то Џенсону било довољно за титулу, иако је у наредних 11 трка још само једном победио.

На Себову жалост, а нашу радост, ова сезона је у свим другим аспектима битно различита од 2009. Прво, Џенсона је тада, после Монака, чекало још 11 трка, а ми ћемо ове сезоне уживати у бар још 13, а ако се Бахреин врати у календар, чак 14 трка. Друго, „продувани" дифузори броје последње дане*, и према најновијим вестима, гледаћемо их још само у Канади и Валенсији. Какав ће распоред тимова бити од Силверстона, можемо само да нагађамо. Треће, и најбитније - 2009. године, Џенсов једини конкурент је био Рубињо, тимски колега из Брон-а, док ове сезоне Себа јуре Мекларен и, још увек у мањој мери, Ферари. Океј, ту је и тимски колега, али, иако сам ја први коме је због тога жао, Вебер и на стази и ван ње делује као човек који још увек није преболео (а чини се да никад и неће) губитак титуле у прошлој сезони.

А кад смо већ код изазивача, Луис Хамилтон је обележио викенд за нама, али на његову жалост не толико потезима на стази, већ неодмереним изјавама. У суботу је бесан био на Масу, за којег је тврдио да га је блокирао приликом првог квалификационог круга, и још много више на свој тим, зато што га је ставио на ризичну квалификациону тактику због које је стартовао као девети. А онда је у недељу наступила катаклизма - после истински фантастичног потеза којим је претекао Михаела у Сент Девот кривини, Луис је прво покушао немогуће претицање у Левс укосници (хм, претицање брзином од 50-ак километара на сат у формули 1?!) које је резултирало Масиним одустајањем две кривине касније услед оштећења на аутомобилу и Луисовом казном проласка кроз бокс. Неко ће рећи и да је због сигурносног аутомобила који је морао на стазу до уклањања Фелипеовог аутомобила Луис онемогућио Џенсонов тријумф, али то је ипак мало претерано упрошћавање по мом мишљењу. Ипак, Луис се није ту зауставио, већ је зарадио још једну казну због неопрезног насртаја на Пастора Малдонада, услед чега је у том тренутку шестопласирани Колумбијац морао да одустане уместо да Вилијамсу донесе прве бодове у сезони.

Али, чак и овакве, катастрофалне грешке, пале су у сенку онога што је тамнопути шампион изговорио после трке, када га је репортерка британског ВВС-ја Ли Мекензи пресрела у падоку. Укратко:

„Пети пут у шест трка ове сезоне идем код контролора трке. То је смешно. Можда је то због тога што сам црнац?" Схвативши шта је изговорио, у покушају да ублажи, додао је: „Уосталом, Али Џи** тако каже". Па ипак, као да му није било доста, стигао је да изговори и: „Маса и Малдонадо су ј****о смешни возачи, глупи".

След догађаја после трке је био сасвим очекиван. Фелипе Маса, који иначе слови за једног од ретких возача који је у релативно пријатељским односима са Луисом, је јавно затражио да ФИА одреагује и додатно казни Луиса, јер, по Масином мишљењу, у супротном Луис никад неће научити лекцију, а Луис је путем Твитера (који иначе готово никад не користи) послао 4 поруке, од којих је најважнија гласила:

„Уз највеће поштовање, извињавам се Маси и Малдонаду, уколико сам вас увредио. Обојица сте фантастични возачи о којима имам високо мишљење."

Већ сам на овом месту написао да никад нисам био Луисов навијач, али руку на срце, формула 1 би без њега била много мање занимљива.

Следећи је Монтреал, последњих година често најузбудљивија трка сезоне. Једва чекам.

*Више о томе могли сте да прочитате у тексту „Зашто Ред Бул још увек не сме да се опусти"

**Али Џи је измишљени црнопути репер којег је смислио и глуми Саша Барон Коен, познатији као Борат.