Монако за престиж и уживање

Цитат „Возити аутомобил формуле 1 по стази у Монте Карлу је као када бисте покушали да возите бицикл по дневној соби" се приписује Нелсону Пикеу сениору и сигурно је најчувенији опис легендарне стазе у другој најмањој држави света.

Није необично што га је рекао човек који је три пута успео да освоји наслов светског првака, али током 14 година каријере ни једном није успео да тријумфује на трци у Кнежевини.

Победа у Монаку је сан сваког возача формуле 1, а није тешко схватити зашто. Стаза у Монте Карлу је, уз Силверстон, Спа и Монцу једина преостала у календару из почетне сезоне формуле 1 1950. године.

У претходних више од 60 година, на трци су побеђивали најбољи међу најбољима - рекордер са шест победа је Сена, а победу мање имају Грејем Хил и Михаел Шумахер.

Код конструктора, највише победа је забележио Мекларен, укупно 15, иако је прву прославио тек 1984. године. Следећи по успешности, Ферари, до своје прве од укупно девет победа стигао је 32 године пре прве победе Мекларена, али је у периоду након те 1984. године тријумфовао само 3 пута. Последња победа за Ферари у Монте Карлу је и последња победа Шумахера на овој стази, а десила се пре тачно десет година.

Не постоји стаза на свету која се може упоредити са Великом наградом Монака. Укосница Левс је најспорија кривина у календару и вози се брзином од тек 50 километара на час, круг је мало дужи од 3 километра, па се у току трке обрне чак 78 пута, али и тако возачи укупно пређу само 260 километара, што је око 50 километара мање него на другим стазама.

Трка у Монте Карлу се вози најмањом просечном брзином, али возачима делује као најбржа стаза на свету због близине зидова којима је цела стаза ограђена тако да право на грешку не постоји.

Управо због свих ових специфичности, Велика награда Монака буде или изузетно узбудљива или изузетно досадна. Последњих десет година је било више ових других, па можда и због тога ове године можемо да очекујемо узбудљиву трку.

Нове супер меке Пирелијеве гуме

Ове сезоне, као ретко кад раније, подједнаку важност би требало да имају добра стартна позиција и права тактика. Високо стартно место је обавезно, али варијације у тактици су ове сезоне доносиле и односиле бодове и нико не може бити сигуран да ли ће у недељу бити боље ићи на два или три заустављања. Није немогуће да неко покуша и да само једном промени гуме.

Меке гуме са прошле трке ће овог викенда играти улогу тврђе мешавине, пошто ћемо као мекшу варијанту први пут имати прилике да гледамо црвени П зеро, односно супер меке Пирелијеве гуме, које би требало да буду 0,7-1 секунде брже од жуто обележених, меких. Овакав избор мешавина за трку је логичан, пошто стаза за гуме није претерано захтевна.

Очекује се да ће водећи тимови покушати да се квалификују на супермекој гуми, која је, према првим проценама, требало да издржи максимално десетак кругова, али се на слободним тренинзима у четвртак показало да би тај интервал могао да буде и значајније продужен.

Одлазак на сервис одузима чак око 25 секунди, а онај ко жели да победи у недељу ће морати да направи макар толику разлику у односу на првог следећег возача на жутим, меким гумама, пре одласка на први сервис. У супротном, уколико се по повратку са сервиса нађе иза возача који још није отишао у бокс (жуте гуме би требало да издрже знатно више од 20 кругова), целокупна тактика може бити озбиљно компромитована, пошто је места за претицање јако мало.

ДРС зона ће бити постављена на стартно-циљном правцу, али већину претицања ипак можемо очекивати на месту које традиционално пружа највише акције, а то је излазак из тунела.

Чињеница да ће се бирати између меких и супермеких гума је одлична вест, пре свега, за Ферари, који је највише од свих водећих тимова имао проблема са Пирелијевом тврдом мешавином. Фернандо Алонсо је прошлог викенда први пут ове сезоне имао прилику да води на трци, а овог викенда би могао да се подсети и како изгледа победити.

Све је могуће

Ред Бул у Монаку неће Фетелу и Веберу „давати крила", јер стаза у Кнежевини нема брзих кривина, па аеродинамична супериорност аутомобила аустријске екипе не може да дође до изражаја. То не значи да би их требало отписати из круга фаворита, али је сигурно да ће разлика у односу на друге тимове бити мања, уколико је уопште буде. Себ нема победу у Монаку, док је Марк тријумфовао прошле године, а овај викенд му је вероватно последња шанса да покаже да још није за старо гвожђе. Иако сви већ знамо да јесте.

И возачи Мекларена би требало да буду у конкуренцији, посебно Луис, а неће бити неочекивано ако у прва два реда видимо и Мерцедес.

У ствари, у Монте Карлу је све могуће и то не само на стази - своје једине победе баш у Монаку су забележили Оливије Панис и Јарно Трули - већ и око ње, па тако ове сезоне трка пада баш усред четвородневног штрајка - крупијеа у казину?! Било би интересантно чути какви су им захтеви...

На крају, ако већ не могу да предвидим ко ће у недељу примити пехар из руку принца Алберта, пробаћу са нечим лакшим - Бернд Мејлендер би требало да припреми свој сребрни Мерцедес ЦЛК 63 АМГ за први излазак на стазу ове сезоне. А ми, гледаоци, требало би да се припремимо за два сата чистог уживања.