Губитници са Сепанга

Још од како је дебитовао 2007. године, никада нисам био међу љубитељима Луиса Хамилтона. Не због тога што имам да кажем нешто против његовог возачког стила. Напротив, сматрам га, уз непрежаљеног Кимија, тренутно најталентованијим на свету у том погледу.

Не, није ми драг, пре свега, због свог превише корпоративног говора у којем никада није било могуће препознати шта су његове, а шта речи његове екипе или спонзора. Имам осећај да никада, у ствари, нисмо били у прилици да упознамо правог Луиса. Кими, са друге стране, са тиме никада није имао проблем, али то је већ нека друга прича.

Због горе наведеног, не могу да кажем да ми је жао што је Луис трку окончао на осмом месту, уместо подијума који му је после сјајних квалификација предвиђан. Ипак, после одлуке контролора трке да се по окончању трке казни забраном проласка кроз бокс, што је преточено у додатних двадесет секунди, услед чега је са седмог пао на осмо место, не могу а да не кажем неколико речи у одбрану Луиса Хамилтона.

Јесте, тачно је да је Луис за већину коментатора који нису Британци само један размажени дечко коме је Мекларен ставио на располагање све ресурсе још од времена када се такмичио у картингу. И јесте, тачно је да је у жељи да победи, Луис често био спреман да иде преко граница фер-плеја, па је због тога вероватно најчешће кажњавани возач своје генерације. Али, казнити га због тога што је „превише агресивно бранио позицију" у борби са Фернандом на Сепангу ипак се граничи са неправдом.

Иако се правило по којем само једном можеш променити правац приликом одбране позиције примењује у готово свим тркачким категоријама, не могу се отети утиску да контролори на тркама примењују једне аршине када је у питању црнопути Жика Живац („...дежурни кривац") Формуле 1, а друге када су у питању остали.

Да ли је могуће да на трци на којој је било толико претицања да ни редитељ није успео све да нам прикаже ни у директном преносу ни у снимку, једино Луис Хамилтон не поштује правила и заслужује казну? Или ако хоћете овако: да ли је у реду да Алонсо, због ударања отпозади тог истог Хамилтона, добија исту казну и Луис, а да неправда буде још већа, због казне Алонсо не губи позицију, али Луис губи?

Иако је одлуком контролора трке овога пута ускраћен за само 2 бода, колика је разлика између седмопласираног и осмопласираног, из претходних сезона знамо колико је сваки бод битан. Оно што је још битније јесте преседан који се прави, а који може оставити далекосежне последице на неким будућим тркама. Велики минус за ФИА.

Велики минус и за Мерцедес ГП. Уз Ферари, немачка екипа је сигурно највећи губитник почетка сезоне, и уколико већ за почетак европског дела календара не припреме озбиљне новитете, следује им још једна сушна сезона.

Шумијев велики повратак све више почиње да личи на велики фијаско, и мада је јасно да би и са доминантним аутомобилом тешко стигао до титуле поред скоро двоструко млађег клупског колеге, гледати некада великог шампиона како се очајнички бори за бод или два није добро ни за њега ни за нас.

Михаел се сигурно осећа изневереним од стране Роса Брона, јединог човека у кога је имао довољно поверења да му дозволи да повратком у тим под његовом командом стави на коцку претходну блиставу каријеру. Већ сада је јасно да је то поверење изневерено, и као што се 2006. прерано повукао из спорта, тако се чини да се прошле године беспотребно у њега и вратио.

Највећи минус, ипак, иде Вилијамсу. Четрнаест година после последње титуле, делује да некада моћни тим више никад неће досегнути стару славу.

Не би требало заборавити да је, за разлику од тимова са којима се сада бори - Торо Роса, Форс Индије, Заубера, па чак и Лотуса - екипа из Гроува доскора спадала у Велику четворку Формуле 1 (уз Ферари, Мекларен и Рено/Бенетон), која је међу собом поделила све возачке титуле између 1984. и 2008. године.

И данас су им на располагању ресурси о којима неки други тимови у каравану, укључујући и Ред Бул, могу само да маштају - рецимо чак два ваздушна тунела - те екипа (осим мотора) комплетно дизајнира свој аутомобил.

Нажалост, уместо предности, изгледа да је то главна слабост екипе коју је основао Френк Вилијамс. Иако сваке године покушавају да избаце неку иновацију за коју верују да ће их лансирати назад на врх, дизајнерска екипа разочарава из године у годину. Као да им је понестало свежих идеја, или су једноставно лењи да се више потруде. Заиста велика штета, јер екипа са таквом историјом, и огромним ресурсима сигурно заслужује боље, али ће морати озбиљно да засуче рукаве, уколико жели да се врати на висине на којима је некада била.

На крају, када смо код висине, Виталиј Петров је у Малезији постигао висину коју није желео, када је само два круга пре циља, и са лепом залихом бодова у џепу, погрешно прорачунао кривину, излетео са стазе и преко џомбе лансирао аутомобил неколико метара у ваздух.

Сцена у којој Рус због своје грешке одустаје одмах нас је вратила у 2010, када смо нешто слично гледали превише пута. Понављање таквих грешака брзо ће бацити у заборав сјајну вожњу из Мелбурна и Петрова поново довести у ситуацију да се бори за место у тиму.

Ипак, права катастрофа за Виталија је замало уследила по приземљењу, када је од силине удара пукао носач летве волана и он остао без могућности да контролише свој аутомобил. Ипак, био је довољно присебан да заустави свој Рено у моменту, када је излетео са друге стране стазе, тако да је цео инцидент прошао без већих последица.

Поновљени снимак из кокпита, у којем смо видели како се управљач по приземљењу клима и остаје у Виталијевим рукама, деловао је ужасно, па се надамо да ће Рено порадити на сигурности својих аутомобила и онемогућити понављање тако опасне ситуације. А и Виталиј би могао да помогне задржавањем аутомобила на асфалтном делу стазе.

Већ за викенд нас очекује Шангај, а најаву нове трке можете читати у петак.