„Летећа домаћица" - Фани Бланкерс Кун

Четири златне медаље на Олимпијским играма је успех након којег спортиста остаје бесмртан у историји спорта. Мало је оних којима је тако нешто пошло за руком. Холандска атлетичарка Фани Бланкерс Кун је једна од њих. Кунова је на Олимпијским играма у Лондону 1948. године, првим након Другог светског рата, освојила четири златне медаље у атлетици.

Иако је пре и након Кунове било спортиста који су постизали и веће успехе, оно што издваја холандску атлетичарку је чињеница да је она златне медаље освајала након што је два пута рађала децу. Са изузетком пар спортискиња, рађање деце у сред трајања професионалне каријере, у савременом спорту значи и најчешће и крај каријере.

Фани Бланкерс Кун је највеће успехе постигла након што је постала мајка, што је од ње направило хероину светског спорта. Због невероватних успеха, Фани је добила надимак „летећа Холанђанка" и представљала је идеал жене која је успела да испуни и приватни и професионални живот.

Кунова је рођена као Франсина Елсен Кун 26. априла 1918. године. Спортом је почела да се бави од малих ногу. Тренирала је тенис, пливање, гимнастику, уметничко клизање, мачевање и трчање. Фани је била у недоумици којем спорту тотално да се посвети. На наговор пливачког тренера, који је рекао да је пливачки тим Холандије већ попуњен врхунским такмичарима, посветила се атлетици, тачније тркачким дисциплинама.

Прво такмичење Фани је имала са 17 година. Иако је први резултат био разочаравајући, већ у својој трећој такмичарској трци Кунова је оборила национални рекорд на 800 метара. Та дисциплина је на Олимпијским играма 1928. године укинута у женској конкуренцији јер је била превише захтевна.

На наговор тренера и будућег мужа Јана Бланкерса, Фани је пробала да се пласира на Олимпијске игре 1936. године у Берлину. Захваљујући сјајним резултатима успела је да уђе у олимпијски тим, где је предвиђено да се такмичи у скоку у вис и штафети четири пута 100 метара.

На Играма у Берлину оба такмичења у којима је Кунова учествовала одржавала су се истог дана. У скоку у вис Фани је освојила пето место, док је пету позицију освојила и холандска штафета четири пута 100 метара. Иако се са Игара није вратила са медаљом, Кунова је ипак имала вредан трофеј, аутограм легендарног Џесија Овенса, који је на познатој „нацистичкој олимпијади" освојио четири златне медаље. Сама Фани је рекла да јој је то један од најбитнијих трофеја које је добила. Ништа није слутило да ће 12 година касније, холандска атлетичарка да понови овај невероватни успех легендарног Американца.

Резултати након Олимпијских игара у Берлину који су уследили јасно су најавили да ће Кунова имати важну улогу у светској атлетици. Светски рекорд на 100 метара, са 11 секунди оборила је 1938. године, док је на Европском првенству у Бечу исте године освојила две бронзане медље у тркама на 100 и 200 метара. Све је било спремно да Фани тријумфално уђе у Олимпијске игре које су биле заказане 1940. године. На њену жалост и жалост многих спортиста, те Игре никада нису одржане. Уместо тога спорт је због новог великог рата пао у други план.

У ратним годинама Фани Елсен Кун се удала за свог бившег тренера Јана Бланкерса, када је преузела његово презиме и 1941. године је први пут постала мајка. Већ тада се мислило да је Фани заувек изгубљена за атлетику јер се још није дешавало да се спортискиње које су родиле дете, врате на ниво на којем су биле.

Ипак, Кунова се само неколико недеља након порођаја вратила тренинзима уз надзор свог супруга.

И у окупираној Холандији спорт није стао у потпуности. На атлетским такмичењима која су се одржавала од 1942. до 1944. године Кунова је оборила шест светских рекорда. Када је у мају 1944. године оборила рекорд на 100 јарди (91 метар) и рекорд штафете четири пута 100 метара који је држала енглеска репрезентација, импресионирала је и немачку јавност.

Неколико месеци касније била је део тима који је оборио и немачки рекорд у штафети четири пута 200 метара. Сви рекорди су оборени у ратним условима када је храна била оскудна и услови за тренинг лоши. У последњој години рата када је дошла позната „гладна зима" коначно је и спорт пао у други план.

Одмах након завршетка Другог светског рата настављена су и атлетска такмичења, али је Фани 1946. године родила и друго дете, ћеркицу Фани Јуниор. И тада су сви мислили да је холандска атлетичарка, која је тада имала 28 година, након другог порођаја заиста окончала професионалну каријеру. Ипак, Фани је убрзо наставила да тренира и шест месеци након порођаја учествовала је на Европском првенству у Ослу.

На том такмичењу није имала превише среће. Првог дана у полуфиналној трци на 100 метара Фани је пала и није се квалификовала у финале. Нешто касније, са подливима на ногама, учествовала је у скоку у вис где је заузеча четврто место. Други дан такмичења донео је више среће холандској атлетичарки. Кунова је прво освојила златну медаљу у трци на 80 метара са препонама, да би нешто касније истог дана учествовала у победи холандске штафете четири пута 100 метара.

Следеће године Фани је држала националне титуле у шест дисциплина и имала је осигурано место у олимпијском тиму за Олимпијске игре 1948. године у Лондону. На Вемблију Фани је досегла звезде и остварила резултате који из данашње перспективе изгледају нестварно. Фани је тада имала 30 година, двоје деце и холандски медији нису се надали да би могла да оствари озбиљније резултате.

Сјајна атлетичарка их је веома брзо разуверила. У трци на 100 метара, по кишном времену и лошој стази успела је да освоји златну медаљу, прву и атлетици у историји Холандије. Стазу је претрчала за 11,9 секунди.

Посебан изазов била је трка на 80 метара са препонама имајући у виду да је Фанин супруг био тренер и њеној највећој ривалки, британској атлетичарки Морин Грин, која је пред олимпијаду изједначила рекорд Холанђанке. Гринова је била посебно мотивисана имајући у виду да је трчала пред својом публиком. Трка је била чудна, Фани је лоше стартовала, али је успела да сустигне ривалку и на крају су обе малтене истовремено прошле кроз циљ.

На Вемблију је почела да се интонира британска химна и навијачи су били у делиријуму мислећи да је Гринова освојила злато. Ипак, нису знали да је химна почела да се инторнира у част краљевске породице која је улазила на стадион, док је фото-финишом установљено да је Фани Бланкерс Кун прошла прва кроз циљ и освојила златну медаљу, временом 11,2 секунде.

Мало је фалило да две златне медаље остану једине које је Фани освојила на Олимпијским играма, имајући у виду да је неколико дана касније малтене одустала од полуфиналне трке на 200 метара. Одвојеност од деце и носталгија су биле толико јаке да је Фани мало фалило да се врати у домовину. На наговор супруга остала је у Лондону.

Одлука је била исправна јер је у трци на 200 метара освојила и треће злато на Играма у Лондону, претрчавши деоницу за 24,4 секунде. Фани је трку завшила седамдесет стотинки испред другопласиране Одри Вилијамсон, што је најубедљивија победа у овој дисциплини.

За крај, круна учешћа на Олимпијским играма у Лондону, Фани је имала у финалу штафете на четири пута 100 метара, када је у финалу холандска репрезентација тријумфовала над Аустрилијом и Канадом. Фани је тада, у трећој измени надокнадила заостатак и ударила темељ коначном тријумфу своје екипе.

Са четири златне медаље Фани Бланкерс Кун је поставила историјски успех. До данашњег дана, Фани је једина спортискиња уз Џесија Овенса и Карла Луиса која је освојила четири златне медаље у атлетици на једним олимпијским играма.

Могла је холандска „супермама" да оде и неки корак даље, али је у то време једном такмичару било дозвољено да се такмичи максимално у три дисциплине (не рачунајући штафету). Фани је одустала од скакачких дисциплина у којима је такође држала рекорде и никад се неће сазнати да ли је могла са још неком медаљом да постави резултате који би и данас били необориви.

Ипак, остаће упамћено да је 30-годишња мајка двоје деце, за осам дана истрчала 11 трка, у којима је победила. У домовини је дочекана као национални херој. До њеног стана превезла ју је кочија са белим коњима као из бајке. Са четири златне медаље медији су јој давали надимке „летећа домаћица", „летећа Холанђанка" и „Супер Фани". Град Амстердам јој је поклонио нови бицикл са поруком: „Да идеш кроз живот мирнијим темпом".

Након Олимпијских игара у Лондону Фани је постала светска атракција. Добијала је понуде за многе спонзорске уговоре, али је већину одбијала због правила о аматеризму која су и даље била на снази. Ипак, често је путовала и промовисала женску атлетику у свету.

Иако је четири године касније на Европском првенству у Бриселу скоро поновила успех са претходног континенталног шампипоната и олимпијских ихара, освојивши златне медаље на тркама на 80 метара са препонама, 100 и 200 метара, слично није поновила на Олимпијским играма у Хелсинкију. Из Финске, 34-годишња Фани се вратила без медаље.

Професионалну каријеру холандска атлетичарка је окончала 1955. године. У два наврата била је вођа холандског атлетског тима на Европском првенству 1958. и Олимпијским играма 1968. године.

За све што је постигла у каријери Фани Бланкерс Кун је 1999. године, на гала свечаности у Монаку, проглашена за најбољу атлетичарку века. Фани је преминула 25. јануара 2004. године, у 85. години живота. Заувек ће бити упамћена као спортискиња која је била далеко испред свог времена и која је поставила стандарде који деценијама касније нико није достигао.