Изложба "Извор"

Фотографије манастира Милешевa, уметничка дела настала током ликовне колоније поводом 800 година од задужбине краља Владислава и префињени мозаици сједињени су у заједничкој изложби једноставног наслова „Извор“ коју ће посетиоци Радио-Телевизије Србије моћи да виде од 18. до 28. марта.

„Увек су две особе у фотографији- фотограф и посматрач“ рекао је Ансел Адамс, чувени фотограф . У случају фотографија које су пред вама, уметник је фотограф коме се пружила јединствена прилика, али и  посматрач очаран призором.

Милан Ђаков је посвећеник уметности којом се бави, што је показао и овом изложбом коју ћемо имати прилике да видимо у Холу РТС-а. Боравећи у манастиру Милешева десет дана на ликовној колонији,као једној у низу манифестација у сусрет обележавању 800 година овог здања, Ђаков је проналазио најлепше углове да својим објективом овековечи Белог анђела, место где се налазила штампарија, фреске, али и начин на који данас живи ова светиња. Истражујући, проналазио је оно што други нису забележили, пео се читав дан да би фотографијом дочарао птичију перспективу погледа на манастир, апаратом је хватао облаке који плове изнад манастирских ливада, упорно је тражио најбоље светло да би фреске пред нама биле што ближе лепоти оних у манастирском здању…

Уз благослов владике Филарета фотографисао je штап Светог Саве који до сада није озбиљно репродукован и знајући вредност овог записа за садашњост и будућност овековечио га је тако да помислите да сте и сами дотакли реликвију. Фотографије које су пред вама, спој су неоспорног раскошног талента фотографа ,али и отисак вере, љубави и наде коју у себи има Милан Ђаков.

Са већ поменуте ликовне колоније у манастиру Милешева, а поводом 800 година од оснивања ове задужбине сина краља Стефана првовенчаног, Владислава са благословом епархије Милешевске биће изложено укупно 16 уметничких дела, 14 слика и две скулптуре, академика Светомира Арсића Басаре и др Велимира Каравелића. Уља на платну потписују академски сликари проф. Мр Јован Ракиџић, мр  Саша Марјановић, мр Јавор Рашајски, проф Василије вас Доловачки, Дамјан Ђаков, Момчило Мацановић, Милица Салашки, Гига Ђурагић, Милан Пивнички и Зорка Церовић.

Каменчићи у ћилиму времена Бисеније Терешченко представљају мало чудо само за себе. Сликарка Бисенија Терешченко прво се прочула међу мозаичарима као технички једна од две наше најбоље уметнице, а онда су је откриле публика и критика. У време када је све мање уметница из велеграда посвећених традицији, младих и даровитих, које умеју да делују на ликовном плану, Бисенија Терешченко, рођена 1974. године у Београду, једна је од њих. У време опадања класичног вида изражавања, хипертрофије нових медија и експеримената у домену високих технологија, у доба све већег окретања младих уметника инстант решењима, ова сликарка је одабрала  стару технику мозаика која јој због спорости у раду и тешкоћа око практичног остваривања не може обезбедити тренутни успех. Она одлично влада сликом,  па је њено посвећење мозаику тим пре искреније и необичније.

Мозаици су рађени минуциозно, са сићушним комадима камена, раскошним у боји и сенчењу, прецизног су цртежа и сложених фигуралних композиција. Успела је у ономе што је најтеже  и што мало коме полази за руком. Други у најбољем случају знају да изведу фигурални мозаик црквене тематике, а ова уметница ствара крајње реалистичка ликовна дела која изненађују богатством и финоћом детаља. Вероватно је у том смислу,  вредно и њено уљано сликарство којим се упоредо бави. Медиј мозаика као и сасвим другачији акварел, не допушта превише опонашања природе, што је ова сликарка зналачки искористила за стварање својеврсног поетског реализма. Њени камерни формати, скоро минијатурна тонда са интимним сценама, израз су мозаика схваћеног као вида штафелајног сликарства чиме је отворила пут уласка ове уметности у домове и галерије.