Дух завичаја на српском етно-фестивалу у Охају

Сусрет наших људи из овог дела Сједињених Америчких Држава подсетио је на окупљања и дружења у родном крају, у Србији. Ваздух је мирисао на традиционалну кухињу, земља је подрхтавала у ритму познатих нота и покрета фоклорних група, а ток носталгичних мисли прекидали су често поздрави оних који се због посла, даљине или других обавеза нису дуго видели.

Чуварки народног блага из Охаја, професорки музике Нади Мартиновић, припала је част да на позив организатора помоћу својих етно-лутака представи тродимензионалне слике ванвременских тренутака из српске књижевности, уметности и историје, неретко трагичне, али светле. У томе јој је помогла њена мама Даница, уткавши сате и сате преданог рада у сваки детаљ и сваку нит макета и костима.

Нада је у Парми приредила модну ревију ношњи и јединствену изложбу, током које су се посетиоци само једним погледом на етно-експонате могли подсетити Радичевићеве "Девојке на студенцу", Предићеве "Косовке девојке", атмосфере са некадашњих прела, парада лазарица, жагора народних игара... Уз посуде за припрему хране, извајане од завичајне земље, колажиране фотографије ранијих поставки лутака и правог ћилимског калеидоскопа, тик поред тробојке са четири "С" висила је аутентична српска официрска блуза из Првог светског рата, сада део црквеног добра.

Како Нада открива, у припреми и реализацији фестивалских активности је највише сарађивала са земљакињама Оливером Богдановић и Тањом Кнежевић. За гурманске специјалитете побринуле су се чланице Кола српских сестара, док је председник Одбора био Милош Вељковић. Заслуге припадају и свештенику Живојину Јаковљевићу, домаћину Храма.

Круна овогодишњег "Србфеста" у Охају била је вест да је на међународном избору за најлепшу девојку у суседном Округу Лорен првом пратиљом проглашена лепотица из Србије.