Трагом српских великана у Бечу

Најагилнији чланови Српског културно-информативног центра, упркос хладном и ветровитом времену, најпре су посетили кућу у којој је живео Доситеј Обрадовић (1739 - 1811) на којој се налази спомен обележје српском просветитељу у најстрожем центру Беча. Посетили су и зграду у којој се налазила штампарија у којој су штампане прве српске новине, јавља Информативна служба Српског културно информативног центра, Беч.

Испред оба ова објекта о значају Доситеја Обрадовића и историјату првих српских новина у Бечу говорили су новинар Зоран Анђелковић и књижевник Петар Милатовић Острошки, председник Српског културно-информативног центра у Бечу, а песници су рецитовали поезију у част српских великана.

Највећу атракцију приредила је талентована млада песникиња, једанаестогодишња Марија Лазић која је казивала своје стихове о српским великама, као и Јадранка Станојевић и Славица Лазић које су недавно добиле трећу и другу награду на бечком такмичењу песника поводом Светског дана поезије у Бечу, одржаног 20. марта ове године.

Чланови Српског културно-информативног центра су потом посетили зграду у којој је живео и стварао Јован Јовановић Змај (1833-1904), српски песник за децу.

Ходољубље трагом српских великана настављено је и посетом кући у којој је живео реформатор српског језика Вук Караџић (1787-1864) и испред које се налази његова биста коју су 1989. године открили тадашњи градоначелници Београда и Беча Александар Бакочевић и др Хелмут Цилк. Ту је такође уприличен поетски час под вођством младе и талентоване песникиње Марије Лазић.

Чланови Српског културно-информативног цетра у Бечу посетили су кућу у којој је 1864. године умро Вук Караџић, у трећој бечкој општини и на којој се такође налази спомен плоча у његову част. О Вуковом раду у Бечу су говорили Зоран Анђелковић и Петар Милатовић Острошки који је изнео предлог Српског културно-информативног центра да се код бечких власти покрене иницијатива да се у тој кући отвори Вукова соба која би представљала свјеврстан српски музеј у Бечу.

На крају су сви посетили храм Светог Саве који је у Бечу подигнут у периоду између 1890. и 1893. године, и у чијој је непосредној близини боравио највећи српски песник Петар Петровић Његош док му је у бечкој штампарији Мехитариста 1847. године штампан Горски вијенац.

После четврочасовног ходољубља трагом српских великана у Бечу сви чланови Српског културно-информативног центра дегустирали су позната вина од меда у фирми Апимеа коју води Милорад Самарџија у петнаестој бечкој општини.

Посете многим стаништима бројних српских великана који су живели и стварали у Бечу наставиће се у мају ове године када ће се обићи зграде у којима су живели и стварали: Бранко Радичевић, Лаза Костић, Стјепан Митров Љубиша, Бранислав Петронијевић, Ђура Јакшић, Милош Црњански, Иво Андрић, Анастас Јовановић, Урош Предић, Паја Јовановић, Герасим Зелић, Милош и Михаило Обреновић, Александар Карађорђевић и кнегиња Персида, Петар Петровић Његош, књаз Данило, краљ Милан, Никола Тесла, Јосиф Панчић, Николај Велимировић, Гаврило Дожић и многи други знаменити Срби, наводи Информативна служба Српског културно информативног центра, Беч.