Грачац - други талас одласка

Слаба развијеност у привредном сектору, немогућност трајног запослења и низ негативних фактора у последњих пар година нису само зауставили повратак становништва у ове личке крајеве, већ су зналајно убрзале миграције млађе популације која се пре десетак година одлучила на повратак.

Знатан број повратника у јужној удолини Лике, подно планине Велебит, веровао је у туристички потенцијал и индустријски развој овог краја.

„Пројекти се раде, рецимо за спелеолошки парк, везан за Велебит овде, поред Грачаца. Можда је то један од највећих пројеката на целом подручју., преко 20 милијуна куна. Затим људи раде етно-села, имамо фестивал који нико у околини нема, где дође око 10000 људи, углавном странаца...Тако да не бих рекао да ничега нема. Има, али то није довољно да већина људи од тога живи", каже Милан Танкосић, заменик начелника општине Грачац.

Повратак становништва стао је пре пуних 10 година. У том периоду већином је завршена државна обнова и остварена већина права на том пољу повратка. Међутим, по речима и самог Танкосића, људима за останак нису довољни само 4 зида. Малобројни су они који својим примером сведоче о могућем опстанку, док је већину напустио почетни оптимизам.

„Они су били 6 месеци, години дана, гледали да се запосле, нису нашли прилику, па поново отишли. Ово сад што се дешава, то је други талас одласка, и бојим се да ће он по питању људских ресурса комплетно осиромашити општину", каже Танкосић.

Иако је у односу на прератни период, у самом Грачацу, комплетно измењена структура становништва, међуљудски односи дефинишу се као коректни, али без претераног заједништва. Највећи проблем, бар за српску заједницу и данас је заступљеност у државним институцијама и посао у јавном сектору.

„Не знам да ли у њима има иједног припадника српске мањине, а можда све укупно стотине већинског народа ради у њима. То је тотални дисбаланс у односу становништва. Мислим да на томе треба радити, не у смислу морања, терања...то би било здраво за општину", каже Танкосић.

У самом центру Грачаца међу фотографијама старог града, у редовима које красе више од 16000 наслова одише једна сасвим друга атмосфера. Богатство културе и историјског наслеђа читавог личког краја, брижно се негује у градској библиотеци.

„Поносимо се са тим сликама, а те слике говоре о Грачацу у прошлости Грачаца, а самим тим и о будућности Грачаца. Ако не поштујемо прошлост, не знамо каква ће нам бити будућност", каже Божидар Дробац, директор библиотеке Грачац.

Различитим активностима из области културе и пројектима који се спроводе током читаве године труде се, кажу, да не размишљају о негативном тренду одласка становништва.

„Ми се трудимо да на нашем подручју култура буде препознатљива. Сама књижница има активности са којима покушавамо привући клијенте, да и они буду директни учесници средине у којој се живи и у којој се ради", каже Дробац.

Како кажу у Грачацу, ни долазећих сто година са постојећим општинским прорачунима не би их вратило у прератни период, бар када се ради о инфраструктури, електрификацији, и свим предностима које су тада уживали.

Ипак, за бољу будућност има наде, а за то су потребни људи, њихова ангажованост у стварању нових пројеката, покретање ЕУ фондова, па и удруживање малих пољопривредника и произвођача. Потенцијала има, али за њихово коришћење треба се покренути и одустати од тренутне и свеопште владавине песимизма.